Naslovna  |  Projekti  |  FELJTON: “Stubovi održivog razvoja” - INSTITUCIONALNI STUB (VIDEO)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Projekti

25. 11. 2016. Srbija

Autor: ObjektivNo1. - Danijela Ilić Izvor: ObjektivNo1.

FELJTON: “Stubovi održivog razvoja” - INSTITUCIONALNI STUB (VIDEO)

Održivim razvojem se ide u susret potrebama sadašnjosti tako da se ne ugrožavaju mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe. U skladu sa ovim načelom, Vlada Srbije je u maju, 2008. godine, usvojila Nacionalnu strategiju za održivi razvoj koja se bazira na tzv. četiri stuba - ekonomski, ekološki, socijalni i institucionalni.



Sprovođenjem Nacionalne strategije održivog razvoja predviđeno je da Srbija, do 2017. godine,  postane institucionalno i ekonomski razvijena zemlja sa adekvatnom infrastrukturom, privredom zasnovanom na znanju, uz efikasno korišćenje prirodnih i stvorenih resursa i sa očuvanom životnom sredinom. Međutim, ključno pitanje je da li se Nacionalna strategije sprovodi u predviđenim okvirima i kakvi su rezultati njene implementacije? 

Postavlja se pitanje čija je odgovornost briga o održivom razvoju. Da li je država odgovorna za sprovođenje politike koja je u skladu sa principima održivog razvoja, ili je to možda uloga civilnog društva i medija? Koja je tu uloga privrede? Da li građani kao pojedinci takođe mogu da učestvuju u procesu održivog razvoja i na koji način?

Nesporazumi postoje oko preciznog značenja termina „održivost“. Termin se upotrebljava u različitim kontekstima, uključujući razvoj, gradove, poljoprivredu, ekonomiju, tehnologiju, životnu sredinu, građevine, itd. Konfuzija oko značenja ovog termina rezultat je njegove upotrebe u različitim kontekstima u kojima se obično i različito definiše. Najčešća početna definicija ovog termina je u kontekstu razvoja. Održivi razvoj onako kako ga definiše Komisija Ujedinjenih nacija za životnu sredinu i razvoj (tzv. Bruntland komisija) u izveštaju iz 1987. godine podrazumeva razvoj koji potrebe sadašnjosti ne pretpostavlja mogućnosti sledećih generacija da zadovoljavaju svoje potrebe.

Održivi razvoj bi trebalo posmatrati kao priliku da se od nove svesti i tržišnih zahteva ka održivosti u pogledu zdravlja, energije, hrane, turističkih usluga, prirodnog kapitala i bio-morfoloških tvorevina, kreira prilika za bolji i kvalitetniji život. Usvajanjem Nacionalne strategije održivog razvoja, Srbija je pokazala ozbiljnu nameru da se bavi ovim pitanjem. Naša zemlja je do sada preuzela 75 odsto evropskog zakonodavstva i 97 odsto harmonizovanih standarda, a proces usklađivanja i dalje traje.

“Naš cilj je da sva poglavlja u pregovorima sa EU budu otvorena do kraja 2018.godine”,  ističe Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju EU.

 

Organi državne uprave i lokalne vlasti, ključni su nosioci aktivnosti održivog razvoja. Mr Marija Nedeljković – Pravdić, izvršna direktorka NVO Centar za monitoring i aktivizam  smatra da saradnja civilnog sektora sa institucijama nije na zavidnom nivou. Kao jedan od problema navodi nedostupnost i netransparentnost pojedinih odluka, akcionih planova, dokumenata na sajtovima lokalnih samouprava. U istraživanju koje je sprovela ova organizacija u 10 gradova i opština zapadne Srbije (Čačak, Užice, Kraljevo, Gornji Milanovac, Ivanjica, Lučani, Požega, Kosjerić, Čajetina i Bajina Bašta), od ukupno 13 dokumenata koja su bila predmet istraživanja ni jedna lokalna samouprava nije imala više od osam koji su postavljeni na opštinske web portale i dostupni javnosti.

 

“Građani, takođe, nemaju potpunu sliku o onome šta institucije rade i nisu dovoljno uključeni u odlučivanju u kontekstu održivog razvoja prilikom izrade zakona i drugih pravnih akata”, istakla je Nedeljković - Pravdić.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ima značajnu ulogu u sprovođenju strategije održivog razvoja, jer se od njih očekuje da stvore efikasnu upravu koja će prepoznati problem građana i naći rešenje.

“Mi smo tu, na raspolaganju lokalnim samoupravama, da se njihov glas čuje i na nivou Vlade, ali I da sva ona zakonska rešenja koja su u pripremi predstavimo na terenu, da objasnimo kako mogu da se pripreme i kako sistem na lokalu može bolje da funkcioniše”, poručio je državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu sa sastanka održanog sa predstavnicima lokalnih samouprava moravičkog okruga.

Lokalna samouprava u Republici Srbiji deli sudbinu svih ostalih institucija i nalazi se u procesu reformi koje još traju. Počev od 2000. godine, položaj jedinica lokalne samouprave znatno je poboljšan donošenjem Zakona o lokalnoj samoupravi, promenom odnosa centralnih vlasti prema opštinama i gradovima, kao i ostvarenim većim stepenom decentralizacije. Sa druge strane, očekivanja od pune decentralizacije nisu u potpunosti ispunjena i reforma lokalna samouprave nije izvedena konsekventno i do kraja, čime je dovedena u pitanje funkcionalna i finansijska autonomija jedinica lokalne samouprave. Jedan od osnovnih razloga leži u tome što su reforme u ovoj oblasti direktno uslovljene napretkom reformi u drugim oblastima (donošenje novog Ustava, reforme institucija centralne vlasti i javne administracije, borba protiv korupcije, regionalizacija Republike Srbije, itd). Drugi razlog vezan je za unutrašnje slabosti administracije na lokalnom nivou i njenu nedovoljnu osposobljenost da sprovede reformske mere.

Institucionalni stub održivog razvoja trebalo bi da koordinira aktivnosti ostala tri stuba, ekonomskog, socijalnog i ekološkog, i  pruži podršku u ostvarivanju njihovih politika. Posmatrajući globalno, institucionalni aspekt održivog razvoja je do sada pokazao brojne nedostatke koje bi trebalo u narednom periodu otkloniti.

 



Projekat "Stubovi održivog razvoja" realizovalo je preduzeće za medije i konsalting MEDIA TEAM LEADER CK d.o.o. uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje.Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

Nema komentara.

Ostavi komentar