Naslovna  |  Projekti  |  FELJTON: “Stubovi održivog razvoja” - EKONOMSKI STUB (VIDEO)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Projekti

26. 11. 2016. Srbija

Autor: ObjektivNo1. - Danijela Ilić Izvor: ObjektivNo1.

FELJTON: “Stubovi održivog razvoja” - EKONOMSKI STUB (VIDEO)

Održivim razvojem se ide u susret potrebama sadašnjosti tako da se ne ugrožavaju mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe. U skladu sa ovim načelom, Vlada Srbije je u maju, 2008. godine, usvojila Nacionalnu strategiju za održivi razvoj koja se bazira na tzv. četiri stuba - ekonomski, ekološki, socijalni i institucionalni.

Sadašnja privreda Republike Srbije funkcioniše na bazi ekonomske strukture, s datim prirodnim i finansijskim resursima, tehnologijom i ljudima, te je i dalje nepovoljna. Svi ti resursi su relativno oskudni. Deo ograničenja potiče od slabe prirodne, tehnološke i finansijske osnove. 

Održivi privredni razvoj našoj državi trebalo bi da omogući stalni dugoročni ekonomski rast koji neće biti zasnovan na prekomernoj upotrebi prirodnih resursa ili s neprihvatljivim ekološkim posledicama koje bi dovele u pitanje njegovu održivost, kao i ekonomske izglede budućih generacija. To konkretno znači da se razvoj srpske ekonomije u pravcu održivosti može sagledati samo na osnovu ostvarivanja  ekonomskog rasta, pre svega na osnovu znanja, informacija, ljudi, obrazovanja i kvaliteta veza među ljudima i ustanovama.

 

 Znanje kao nosilac ekonomskog razvoja. Savremeni ekonomski tokovi zasnivaju se sve više na korišćenju novih ideja, informacija i sticanju novih znanja i veština, a manje na materijalnim izvorima. Proizvodnja koja se zasniva na znanju čini se „neopipljivom“, „lakšom“ i „pokretljivijom“, čime postaje konkurentna na globalnom tržištu proizvoda i usluga. Zato ekonomija znanja i društvo znanja predstavljaju budućnost svakog društva i privredeu svetu.

Vinston Čerčil je izjavio „Imperije budućnosti biće imperije znanja.“. Ova izjava jasno pokazuje da ekonomsku i političku moć u svetu neće određivati više količina resursa koju neka zemlja poseduje, njena površina ili vojna mašinerija, već je to sposobnost da se to znanje iskoristi. 

 


Ekonomija bazirana na znanju okrenuta je ka upotrebi znanja i tehnologije kako bi se stvorile ekonomske koristi i radna mesta. Ipak Srbija se suočava sa problemom veoma malog procenta visokoobrazovanih, a srednju školu  završi oko 52 odsto stanovnika.

“Sadašnji sistem srednjeg stručnog obrazovanja je prevashodno školski. Učenje, kada ga ima, odvija se u virtuelnim radionicama, a ne u preduzećima i to predstavlja jedan od ključnih problema”, kazao je Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Srbije.

Princip ekonomije zasnovane na znanju je dobar, ali je veoma malo primenljiv u trenutnim uslovima. Obrazovni sistem koji postoji u Srbiji nije u skladu sa realnim potrebama privrednika. Deca koja završavaju školu očekuju da dobiju mnogo više, iako znanje koje poseduju nije dovoljno da bi radili u privatnom sektoru, a poslodavci s druge strane nemaju vremena da ih obučavaju. Kako bi Srbija obezbedila odgovarajući stručni kadar, neophodan preduzećima, u oko 10 srednjih stručnih škola je uveden sistem dualnog obrazovanja.

 

 

Već dve decenije, Srbija je prva u regionu po iseljavanju mladih i obrazovanih ljudi u inostranstvo, a druga u svetu. Gora od Srbije je samo zaopadnoafrička država Gvineja Bisao. "Zašto odlaze? Pa zato što tamo mogu više da nauče!", kaže Srđan Verbić, ministar prosvete u prethodnom sazivu Vlade Srbije .

 

Od ukupnog broja nezaposlenih skoro 200.000 su mladi ljudi do 30 godina, a više od 100.000 posao ne nalazi uprkos diplomi. Zbog toga i odlaze u inostranstvo. Prema popisu iz 2011. oko 175.000 mladih napustilo je zemlju.

 

“Kada odu, svi bi hteli da se vrate, ali imaju strah jer ne znaju šta ih ovde čeka”, kaže Đorđe Filipović, osnivač kompanije “30 HILLS”, koji se nedavno vratio iz inostranstva.

Republika Srbija danas ne može da bira hoće li se uključiti u svet globalizovane ekonomije i novih tehnologija, odnosno hoće li nastaviti započete tržišne i političke reforme. Ona se već opredelila za priključenje EU sa svim ekonomsko-pravnim, političkim, administrativnim i ekološkim posledicama takvog izbora. Da bi do 2020. dostigla nivo ekonomskog razvoja sličnih zemalja u jugoističnoj Evropi, Srbija mora da ulaže, pre svega, u ljudske resurse i inovacije.

 

 

 

 Projekat ''Stubovi održivog razvoja'' realizovalo je preduzeće za medije i konsalting MEDIA TEAM LEADER CK d.o.o uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije.Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 


Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza