Naslovna  |  Projekti  |  Feljton (2.): (Anti)korupcija u lokalnim sredinama – POSLEDICE
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Projekti

02. 11. 2016. Čačak

Autor: Svetlana Kojanović / mr Marija Nedeljković Pravdić

Feljton (2.): (Anti)korupcija u lokalnim sredinama – POSLEDICE

Karakter lokalne zajednice značajno određuje specifičnosti korupcije na lokalnom nivou. Naime, u lokalnoj zajednici postoje i deluju svi neophodni činioci za pojavu i širenje korupcije, počevši od društveno-ekonomske i političke situacije, preko mehanizma socijalne kontrole koji funkcionišu na nedovoljno efikasan način do krize moralnog sistema vrednosti. U takvoj sredini korupcija postaje sastavni deo svakodnevnog života, tj. prihvata se kao nešto što je uobičajeno i što se ne mora skrivati.

 

Problemi korupcije na lokalnom nivou umnogome se poklapaju sa problemima koji postoje i na nacionalnom nivou, a delom su i specifični za ovaj oblik organizacije vlasti. Ono što lokalni nivo razlikuje od nacionalnog je sledeće: relativno slabi kapaciteti organa vlasti, institucionalni okvir – neke lokalne samouprave još uvek nisu uspostavile ni kontrolne mehanizme koji su zakonom obavezni (npr. budžetska inspekcija i revizija), kao ni tela koja bi pomogla borbi protiv korupcije, a koja su opcionog karaktera (Zaštitnik građana, telo za praćenje primene Etičkog kodeksa funkcionera lokalne vlasti). Sledeća specifična slabost ogleda se u nedovoljno uređenom sistemu zapošljavanja i statusa lokalnih službenika (npr. nepostojanje delotvornih pravila o sukobu interesa). Najzad, kao veliki problem na lokalnom nivou može se navesti i zavisnost od centralnih organa vlasti usled čega dolazi do pojedinih vidova političke korupcije.” 

Korupcija na lokalnom nivou nedvosmisleno pokazuje da je nastala kao posledica velikog raskoraka između objavljenog prava i njegove empirijske primene. U prilog tome, trebalo bi da organizacije civilnog društva, mediji i građani vrše pritisak na republički nivo vlasti da sudski slučajevi korupcije moraju da budu procesuirani do kraja uz postojanje oštrijih kaznenih mera. Porazno je da, prema dostupnom istraživanju "Transparentnosti Srbije", Pravosuđe u borbi protiv korupcije,  koje je sprovedeno 2013. godine, od izvršenja dela do podizanja optužnice prosečno prođu tri godine.

Kako Srbija bude napredovala ka EU, sve više će se postavljati i pitanje transparentnosti javnih nabavki, kao posebno osetljive oblasti kada je u pitanju korupcija.  U prilog tome govori i činjenica da Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji (2013 – 2018), prepoznaje navedeni problem odsustva primene antikorupcijske politike na nivou lokalne samouprave. Političke aktivnosti, javne finansije, privatizacija i javno-privatno partnerstvo, pravosuđe, policija, prostorno planiranje i izgradnja, zdravstvo, obrazovanje i sport i mediji su definisani kao prioritetne oblasti borbe protiv korupcije, a predviđa se i „usvajanje pokrajinskih i lokalnih akcionih planova za borbu protiv korupcije čije sprovođenje nadziru stalna radna tela pokrajinskih, odnosno lokalnih skupština. “ 

 

Prema podacima Stalne konferencije gradova i opština, opštine i gradovi u Srbiji su do sredine 2015. godine usvojile 746 različitih strategija i akcionih planova,  ali je usvajanje Lokalnih akcionih planova za borbu protiv korupcije odloženo do kraja 2016. godine. Čačak, Užice i Kraljevo, kao i opštine: Gornji Milanovac, Požega, Lučani, Ivanjica, Čajetina, Kosjerić i Bajina Bašta, nisu usvojile Lokalne akcione planove za borbu protiv korupcije, ali smo analizom strategija razvoja pomenutih gradova/opština utvrdili da se u istim primenjuju određene antikorupcijske mere.  Zabrinjavajuće je da je borba protiv korupcije u 2014. godini u najvećem broju lokalnih samouprava u kojima je usvojen Lokalni plan za borbu protiv korupcije doživela pad, kako pokazuje izveštaj Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) o sprovođenju Lokalnih planova za borbu protiv korupcije u Srbiji za 2014. godinu.

Pojavni oblici korupcije su prepoznati i u upravljanju javnom svojinom jedinice lokalne samouprave, realizaciji pojedinačnih projekata u oblastima rizičnim za nastanak korupcije, u procesima u kojima se prava i obaveze korisnika usluga lokalne samouprave ostvaruju na relaciji „podnosilac zahteva - službenik“, korupcija u radu službenika, rizici od korupcije u procesu razvoja različitih oblika samopomoći i solidarnosti sa licima sa posebnim potrebama, kao i sa licima koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima, rizici od korupcije u inspekcijskim poslovima i postupcima javnih nabavki.  

 

U brojnim istraživanjima, analizama i praksi, izdavanje odobrenja i drugih akata koji se tiču urbanističko-građevinskih poslova spada među najrizičnije procese sa stanovišta nastanka korupcije. Upravo zbog toga, ova oblast se kao posebna celina našla i u Nacionalnoj strategiji. 

Dakle, korupcija je postala centralna oblast lokalnog političkog života, jer je prisutna u javnim nabavkama, u postupku izdavanja građevinskih dozvola, finansiranju lokalnih medija, zapošljavanju , izgradnji lokalne infrastrukture, obezbeđivanju skupštinske većine, izbornim kampanjama. Trebalo bi napomenuti da nismo pobrojali sve mogućnosti korupcije na lokalnom nivou, već samo one najkarakterističnije i najzastupljenije.

U narednoj temi: ‘’ (Anti)korupcija u lokalnim sredinama – KAKO SPREČITI?’’.

 

 

 

Ovaj feljton je sastavni deo projekta ‘’ (Anti)korupcija u lokalnim sredinama ’’ koji realizuje Preduzeće za medije i konsalting MEDIA TEAM LEADER CK d.o.o. uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

Nema komentara.

Ostavi komentar