Naslovna  |  Projekti  |  ФЕЉТОН: Социјална предузећа - шанса за економско оснаживање ОСИ (1.)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Projekti

24. 09. 2018. Западна Србија

Autor: ОбјективНо1 - С.Којановић

ФЕЉТОН: Социјална предузећа - шанса за економско оснаживање ОСИ (1.)

“Кад год друштво “заглави“ потребан му је предузетник/ца који/а ће препознати шансу да своју визију претвори у реалну идеју, потом у стварност и, коначно, нови образац за ширу заједницу… Нама је потребно такво предузетничко вођство … То је посао социјалних предузетника.'' ( Бил Драyтон, оснивач прве глобалне организације за социјално предузетништво „Асхока”)

Према процени Европске агенције за реконструкцију, у Србији живи између 700.000 и 800.000 особа са неком врстом инвалидитета. Друштвени и правни положај особа са инвалидитетом је, пре свега, питање људских права, што подразумева обавезу органа јавне власти и других друштвених актера, укључујући особе са инвалидитетом и организације цивилног друштва као и медије да обезбеде поштовање, остваривање и заштиту права ове групе грађана, укључујући и право на равноправност. Друштвена укљученост (социјална инклузија) није само планирање и обезбеђивање подршке која је оријентисана на особу, свеобухватна и усклађена са потребама и променама током њеног живота, већ је и одраз демократичности и развијености друштва које одговара на потребе грађана и одговорно је пред њима.

Социјално предузетништво је развојна шанса коју Србија мора да искористи и да по први пут омогући, да се кроз Закон о социјалном предузетништву, заиста посвети онима који би својим радом требало да промене свој положај. У неким развијеним земљама, социјално предузетништво постало је чак трећи стуб економије, а код нас још увек није ни законски регулисано и тек је, крајем 2018. године, започела јавна расправа о Нацрту Закона о сицијалном предузетништву. До сада је предлог овог закона четири пута стављан у процедуру за усвајање у Народној скупштини Републике Србије и исто толико пута повлачен из ње.

-       Нацртом закона се, између осталог, уређује појам, циљеви и начела социјалног предузетништва, услови за стицање статуса социјалног привредног друштва и социјалног предузетника, евиденције, надзор ..., каже Горана Танасковић, руководитељка Регионалне привредне коморе - Краљево. Социјална предузећа, према овом Нацрту, требало би да имају најмање троје запослених, без обзира да ли је реч о сталном радном односу или на одређено време.Такође, да имају план развоја и технички неопходне услове за пословање, као и да обављају делатност од општег интереса на националном, регионалном или локалном нивоу, наглашава Танасковићка.

Социјално предузетништво је шанса да они који се налазе на маргинама друштва, којима је тешко, могу својим радом да промене свој положај и да својим радом учине свој живот вредним живљења.

-       Један од разлога доношење овог закона је успостављање правног оквира кроз радну интеграцију посебних група грађана и обављање делатности од општег интереса - указала је Сања Гаврановић, руководитељка Групе за нормативне, управне и надзорне послове у Министарству за рад. Она каже да је реч о другачијим привредним субјектима, односно, о социјалним привредним субјектима који имају своју економску и привредну фукцију с једне стране, али и социјалну функцију с друге стране.

-       Овим Нацртом закона о социјалном предузетништву тежи се успостављању равнотеже између економске функције и друштвене функције код социјалних предузетника и социјалних привредних субјеката - додаје Гаврановић.

Коалиција за развој солидарне економије коју чине Европски покрет у Србији, Иницијатива за развој и сарадњу, Смарт колектив и Траг фондација, сматрају да је постојећи Нацрт закона о социјалном предузетништву мањкав и да би његово усвајање  за последицу имало искључивање већине постојећих социјалних предузећа из будуће законске регулативе. Текст нацрта закона, појам социјалног предузетништва ограничава искључиво на “радну интеграцију”, занемарујући, између осталог, његову социјалну димензију, што је супротно пракси већине европских земаља, истичу у овој Коалицији. Нарочито је проблематично то што предложени нацрт закона не препознаје удружења, фондације и задруге, који у овом тренутку у Србији запошљавају скоро 10.000 људи, као носиоце социо-предузетничких активности.

Коалиција за развој солидарне економије и Грађанске иницијативе позвале су Владу Србије и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да у процесу јавне расправе преименују и унапреде постојећи нацрт закона како би његов назив био у потпуној сагласности са материјом коју регулише.

-     Сматрамо да би било сврсисходно да уместо “Закона о социјалном предузетништву” будући закон буде назван “Закон о социјалним предузећима за радну интеграцију”. На тај начин би била омогућена законска и институционална подршка рањивим групама да уђу на тржиште рада, наводи се у допису надлежним органима.

У овом тренутку, у Србији постоје пионири који „гурају причу“. Није једино важно имати посебан закон и нормативе у старту. Много важнији је подстицај. Неопходна улога државе је да уступи неке своје ресурсе као што су напуштене фабрике, напуштене канцеларије, напуштена пољопривредна земљишта које нико не користи. Битне су и подстицајне мере као што су старт ап и подстицајни кредити.

Нажалост, већина удружења особа са инвалидитетом није довољно информисана о улози, значају, начину оснивања и бенефитима социјалних предузећа. У прилог овој тврдњи је и истраживање ставова јавног мњења из 2016. године које је радио Центар за оријентацију друштва из Београда, које показује да 48% испитаника сматра да медији генерално посвећују мало пажње темама које се односе на особе са инвалидитетом. На основу анализе медијских садржаја, коју је урадио наш тим новинара, о потенцијалима социјалних предузећа за економско оснаживање,  занемарљив је број објављених информација. Подаци и ставови, како ОЦД тако и државних институција се износе уопштено, углавном на републичком нивоу,  декларативно се залажући за промену тренутног стања. Међутим, нико са сигурношћу или прецизним подацима не може рећи каква је реална слика на терену, посебно каква је ситуација у локалним срединама где је, иначе, видљивост ОСИ мања него у великим градовима.

У наставку овог фељтона апострофираћемо проблеме са којима се суочавају ОСИ као и примере добре праксе и пионире социјалног предузетништва у неколико градова и општина западне Србије. Комплетан фељтон можете прочитати на овом линку:

http://www.objektivno1.rs/PROJEKTI.html

 

У наредној теми:  ''Социјална предузећа- шанса за економско оснаживање ОСИ  (Ужице)''

 

Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza