Naslovna  |  Projekti  |  ФЕЉТОН: Социјална предузећа - шанса за економско оснаживање ОСИ - Чачак (4)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Projekti

15. 10. 2018. Чачак

Autor: ОбјективНо1 - С.Којановић

ФЕЉТОН: Социјална предузећа - шанса за економско оснаживање ОСИ - Чачак (4)

Данас када социјалне и економске неједнакости у свету расту, милионе људи повезује идеја да је могућ бизнис по мери човека. Да је могуће зарађивати новац, али и чинити нешто добро за своју заједницу. Та идеја се зове социјално предузетништво.Иако социјално предузетништво у Србији још није довољно развијено, постоје и примери добре праксе.

Победа, пехар или медаља је животни сан сваког спортисте, било да је светски калибар или члан неког малог, локалног клуба. А када им се коначно посрећи и на грудима ваших миљеника засијају медаље и у небо вину пехари, да ли сте се икада запитали чије су руке створиле те драгуље који су победницима испуниле животни сан? У Чачку је 1999. године основано Удружење параплегичара моравичког округа. У оквиру удружења, 2005. године основано је предузеће за запошљавање и професионалну рехабилитацију особа са инвалидитетом ''ПЕХАР ПУ''. Тренутно има 6 запослених особа на неодређено време и више дестина повремено ангажованих лица.

-           ''ПЕХАР'' је прво предузеће у овом делу Србије које је основано на такав начин и било је стварно тешко. Ево сада када се вратим уназад, у све те године, не знамо ни ми како смо то успели. Али, ето, тај неки младалачки полет и жеља за радом и доказивањем је довела до те идеје и створила могућности и услове да кренемо. У почетку са пријатељима и сродним удружењима освајали смо део по део тржишта, проширивали се, упознавали са ''проблемом'' у који смо ушли и са новим изазовом. Сада се број клијената проширио, хвала Богу, на целу Србију, каже Владе Петковић, председник Удружења параплегичара у Чачку.

На наше искрено питање како функционише сардња са клијентима и да ли им њихово здравствено стање ограничава пословање Петковић каже да нема проблема и да су већ добро разрадили уходани систем пословања:

-       Углавном се брзим курирским службама врши достава наручене робе, а поруџбине добијамо преко мејла или телефонски. Тако да смо се уходали са купцима и добро функцинишемо све ове године.

 У Републици Србији концепт ''социјалног предузетнишзва'' до сада није препознат на адекватан начин од стране правног система, иако су значај концепта и његови позитивни ефекти препознати у друштву. Стога не чуди што ни у базама података привредних субјеката о тзв. ''трећем сектору'' нема тачних података.

-           Не можемо тачно да кажемо колико има регистрованих социјалних предузећа на подручју Регионалне привредне коморе моравичког и рашког пуправног округа, којој припада и град Чачак. Разлог је што их до сада нисмо статистички пратили јер нису имали правну форму организовања. Међутим, ако као податак узмемо она предузећа која су се нама обраћала, можемо рећи да их је око двадесетак који се могу подвести у ову категорију, јер су имали више сврху социјалног пословања у односу на тржишно, каже Горана Танасковић, руководитељка Регионалне привредне коморе.

Иако представници локалне самоуправе у Чачку декларативно не пропуштају прилику да истакну своју бригу и подршку особама са инвалидитетом, пракса их, нажалост, демантује. Можда је најзанимљивији детаљ да су чачнски функционери вероватно једини у Србији који су  4. децембар обележили као Дан особа са инвалидитетом посетивши нека локална удружења. Разлог је што су се тек претходне вечери, у информативним емисијама локалних медија, подсетили да је то, заправо 3. децембар. У граду на Морави ово се већ препричава као анегдота. Или црни хумор. Држава се повремено огласи, али од локалне власти ни: Добар дан, како сте?

-           Нажалост, за сада је само помоћ државе а са локалном самоуправом нисмо имали неку сарадњу. Имамо проблема са простором па, ето, можда је ово и неки јавни позив за локалну самоуправу да дођу и виде шта ми то радимо, пошто цела Србија зна, а и ван наше земље. Ако овај простор проширимо моћи ћемо да упослимо још људи. То је један од наших кључних проблема са којим се сада сусрећемо и који морамо у наредном периоду решити.

У буџету града Чачка, као и у многим другим градовима широм Србије, нису наменски опредељивана средства за подстицај социјалног предузетништва. Средства за ове намене се углавном издвајају из фондова донатора.

-           Град Чачак настоји да промовише социјално предузетништво кроз пројекте за које аплицирамо и добијамо одређена средства, тврди Милица Дачић, заменица градоначелника Чачка. Један од њих је пројекат ''Бигин'',  где је носилац пројекта Развојна агенција Нова Горица из Совеније. Циљ је да се оснују нова старт ап предузећа у области социјалног предузетништва у којима би у већој мери била укључена лица са посебним потребама. Очекивани буџет за град Чачак је око 65 хиљада евра. Други пројекат, који је ове године град Чачак успео да добије, је пројекат ''Хелп''. Ради се, заправо, о смањењу сиромаштва кроз мере активне политике запошљавања и приступања фондовима Европске Уније. Овај програм се реализује за тридесетак наших суграђана, истиче Милица Дачић.

Дуго се сматрало да је један од сигурних начина за излазак из круга сиромаштва и социјалне искључености – имати посао, али, да ли је то баш тако? За незапослене ово свакако није једини лек! Значај развоја социјалних предузећа је вишеструк. Осим чињенице да је нарањивијим групама обезбеђен сигуран извор прихода немерљив је значај њихове социјалне укључености и психолошке снаге.

-           Ми смо стварно срећни и поносни на наше предузеће и надамо се да ћемо својим примером подстаћи многе друге. Спремни смо да им дамо предлоге и пружимо помоћ, како стручну, тако и техничку. Једна је права шанса, а савет је да ту праву шансу искористите, поручују са осмехом из Удружења параплегичара у Чачку.

У наредној теми:  ''Социјална предузећа- шанса за економско оснаживање ОСИ  - правни оквир (5.)

 

Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza