Naslovna  |  Projekti  |  ФЕЉТОН: Социјална предузећа - шанса за економско оснаживање ОСИ - правни оквир (5.)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Projekti

22. 10. 2018. Србија

Autor: ОбјективНо1 - С.Којановић

ФЕЉТОН: Социјална предузећа - шанса за економско оснаживање ОСИ - правни оквир (5.)

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања представило је јавности Нацрт закона о социјалном предузетништву и запошљавању у социјалним предузећима. У току је јавна расправа која ће се спровести у пет градова Србије. Преносимо вам кључне одреднице овог закона као и прве коментаре који су се чули на јавним расправама.

Шта је социјално предузетништво?

Социјално предузетништво, у смислу овог закона, јесте организована друштвена делатност од јавног интереса која се врши ради стварања нових могућности за решавање социјалних, економских и других проблема теже запошљивих лица и њихових заједница, спречавања настајања и отклањања последица социјалне искључености и јачања друштвене солидарности и кохезије.

Форма социјалног предузећа

Социјално предузеће може се основати у форми:

-       привредног друштва,

-      предузетништва,

-      удружења грађана,

-      задруге

-      и других форми, ако то није супротно циљу његовог оснивања.

Ко су корисници?

1) лица која остварују право на новчану социјалну помоћ или помоћ за оспособљавање, односно новчану накнаду за случај незапослености;

2) дугорочно незапослена лица старија од 50 година живота;

3) припадници етничких заједница код којих је утврђена стопа незапослености

на територији јединице локалне самоуправе виша у односу на просечну стопу незапослености у Републици Србији;

4) особе са инвалидитетом;

5) интерно расељена и избегла лица;

6) самохрани родитељи или супружници из породице у којој су оба супружника

незапослена;

7) повратници по споразуму о реадмисији;

8) лица која су била на издржавању казне затвора;

9) жртве трговине људима, злостављања, занемаривања, насиља или

експлоатације;

10) лица која се суочавају са егзистенцијалним тешкоћама због зависности од

алкохола, дрога или других опојних средстава, после завршетка програма одвикавања;

11) друга теже запошљива лица у складу са прописима о запошљавању, односно други корисници у складу са прописима из области социјалне заштите.

ЦИЉ

Социјално предузеће се оснива и послује са циљем запошљавања корисника и обављања послова, односно улагања средстава од остварене добити у задовољавање потреба корисника и њихових заједница.

Послови

Социјално предузеће обавља послове у различитим областима којима се доприноси постизању циљева његовог оснивања, и то:

1) производње добара и пружања различитих услуга, посебно услуга у области социјалне и дечије заштите, као и заштите особа са инвалидитетом;

2) заштите и унапређења здравља, науке, образовања и васпитања, културе и уметности;

3) очувања природе, заштите животне средине, комуналној, делатности сакупљања секундарних сировина и рециклаже;

4) коришћења алтернативних извора енергије;

5) пољопривреде, угоститељства, туризма;

6) занатства и посебно промоције и обнове старих заната и домаће радиности;

7) другим областима.

Производи социјалног предузећа носе посебно обележје ― знак у складу са законом.

Оснивање

Социјално предузеће могу да оснују Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, привредно друштво, удружење грађана или друго правно или физичко лице. Социјално предузеће послује у складу са прописима по којима је основано, ако законом није другачије прописано.

Прве реакције на Нацрт закона

На јавној расправи о Нацрту Закона о социјалном предузетништву која је одржана у Крагујевцу учествовали су и представници цивилног сектора. У Удружењу грађана “Евроконтакт”, Крушевац сматрају да је основна грешка што у Радној групи за припрему Нацрта закона није било укључених представника цивилног сектора, односно оних на које се закон и односи. Као још једну грешку у нацрту Закона, цивилни сектор издваја то што је на врху пирамиде оснивача ових предузећа држава, затим следе покрајине, локалне самоуправе и тек на крају они који би, заправо, требало да буду на врху а то су организације цивилног друштва.

И Коалиција за развој солидарне економије упутила је примедбе на неке предложене одредбе које би, како кажу, за последицу имале искључивање већине постојећих социјалних предузећа из будуће законске регулативе. Нарочито је проблематично то што предложени Нацрт закона не препознаје удружења, фондације и задруге, као носиоце социо-предузетничких активности.

Коалиција за развој солидарне економије и Грађанске иницијативе позвали су Владу Србије и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да у процесу јавне расправе преименују и унапреде постојећи нацрт закона како би његов назив био у потпуној сагласности са материјом коју регулише, каже заменица генералног секретара у Европском покрету Дина Ракин. Она каже да се процењује да у Србији има око 1.200 социјалних предузећа и да када се од тог броја изузму задруге остаје их око 400.

Из ресорног министарства кажу да би Нацрт закона о социјалном предузетништву требало да уђе у скупштинску процедуру до краја године након јавне расправе и потпуног усклађивања са примедбама цивиног друштва.

 

 

 

 

 

Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza