Naslovna  |  Projekti  |  ФЕЉТОН: Улога и значај локалне самоуправе у процесу европских интеграција (2.)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Projekti

28. 11. 2019.

Autor: ObjektivNo1

ФЕЉТОН: Улога и значај локалне самоуправе у процесу европских интеграција (2.)

ПОГЛАВЉЕ 11 – пољопривреда и рурални развој

У Препорукама које су дефинисане Нацртом Оквирног документа о утицају европских интеграција на локалне самоуправе и улози локалних самоуправа у процесу приступања Србије Европској унији, између осталог, препоручује им се да унапреде комуникацију са грађанима о користима и обавезама које локалне самоуправе морају преузети у процесу приступања, уз стварање предуслова за учешће грађана у доношењу одлука.  Један од начина је, сасвим сигурно, веће присуство ових тема у медијима. Иначе, истраживања показују да су теме везане за Европску унију и евроинтеграције у већој мери заступљене у националним медијима, али су према мишљењу како релевантних медијских актера тако и публике – слабог квалитета. Преовлађује мишљење да су ови медијски садржаји прекратки, превише званични и за многе тешко разумљиви. Медији углавном ''покривају'' евроинтеграције као политичке и економске приче, и то често засноване на протоколарним догађајима. Теме из области пољопривреде, животне средине, заштите потрошача, здравства и образовања  чине незнатнији део свеукупног извештавања. Примера ради, мање од 3 одсто ЕУ прича се фокусира на пољопривреду, иако, према речима једног представника ЕУ „европске интеграције нису само спољна политика, Хаг и Косово. Европске интеграције су и какве јабуке узгајаш“.

У области руралног развоја приоритети политике ЕУ су: унапређивање трансфера знања и иновација, подржавање рентабилности и конкурентности и промовисање иновативних технологија и одрживог управљања, унапређивање организације прехрамбеног ланца, добробити животиња и управљања ризиком у пољопривреди, обнављање, очување и побољшање екосистема повезаних с пољопривредом и шумарством, подржавање коришћења ресурса и усмеравања пољопривредног, прехрамбеног и шумарског сектора на снижавање емисија угљеника и привређивање отпорно на климатске промене, подржавање социјалног укључивања, смањења сиромаштва и економског развоја у руралним подручјима.Међутим, сви ови циљеви, програми и активности отварају, бар када је реч о Србији, кључно питање: Ко могу бити актери нових политика и носиоци развојних програма у сеоским подручјима? То су две кључне групе потенцијалних актера:

Прву групу чине млади  у периоду школовања. Оспособљавање и доступност специјализоване обуке за младе у школском узрасту (старији разреди основне школе и средњошколци) су од кључног значаја за креирање и спровођење развојних политика у сеоским насељима. Требало би, међутим, имати у виду да су квалитет основог образовања и доступност основног, а нарочито средњег и високог образовања за децу из сеоских насеља у Србији веома слаби. Евидентирано је надпросечно улазно осипање као и осипање ученика основних школа на прелазу из подручних четвороразредних школа у осморазредне школе које се по правилу налазе у општинским центрима, као и приликом уписа у средње школе. У Стратегији развоја образовања у Србији до 2020. године (Сл. гласник РС, 107/2012) налазимо податак да је улазно осипање на селу изнад просека у Републици и да је обухват деце са села у основном образовању пао са 81,2% у 2005. годинина 77,4% у 2009. години.

Друга група потенцијалних развојних актера су жене у старосној доби од 20 до 40 година. Младе жене имају вишеструку функцију у развоју села:

  • радна функција се огледа у активностима на газдинству и у свом домаћинству, а потенцијално и ван домаћинства уколико постоје могућности запошљавања;
  • фертилна функција је од суштинског значаја за популационо обнављање села; и
  • мотивациона, јер без жене нема породице, што младе мушкарце лишава могућности да добију наследнике/це и остваре друге погодности које породица има у људској заједници.Међутим, како показују три последња пописа становништва у Србији, последице оваквог положаја жена су да младе жене у већем проценту него мушкарци напуштају село и одлазе у градове или иностранство.

Процес интензивнијег мигрирања жена из сеоских насеља почео је крајем шездесетих година 20 века. Та тема није била предмет систематских истраживања нити озбиљнијих јавних расправа, него је обрађивана у оквиру анализа општих миграционих токова из сеоских ка градским насељима, између република бивше Југославије и миграција ван земље. Једна од последица појачане миграције жена из сеоских насеља је демографски дисбаланс који се огледа у великом броју неожењених мушкараца без породице и наследника, те неумитан процес гашења села.

Нема сумње да локалне заједнице, укључујући и општински ниво, немају довољно снаге да саме, без подршке са стране, помогну својим грађанима у области образовања, побољшања имовинског положаја жена, комуналног уређења насеља и унапређења других услова живота и привређивања на селу. Побољшање стања у тој области је, у првом реду, условљено повезивањем локалних заједница из једне или више општина и сарадња са организацијама цивилног друштва. Постоје примери добре праксе, као што је задругарство у Војводини. Коришћење оваквих и сличних искустава и пракси јесте начин да се у појединачним насељима и заједницама насеља, корак по корак, стварају услови за конкурисање и укључивање у развојне програме из претприступних фондова Уније и у друге иницијативе међународне заједнице, а након прихватања у чланство ЕУ, директно из Европског фонда за рурални развој.

Према групи аутора Зборника радова ''Локалне самоуправе и приступни преговори'' који је објавио Центар за демократију из Београда, основни мотив за иницирање, спровођење и непрекидно усавршавање политике руралног развоја чине општедруштвени интереси за очувањем земљишних и других ресурса у функцији производње хране и аграрних сировина, а у крајној линији – геостратешки интереси за обезбеђењем прехрамбене сигурности на регионалном и националном нивоу. Без пољопривреде нема руралних предела, нити других економских, природних и културно-историјских вредности претежног дела готово свих националних територија. Стога, ова група аутора сматра да би у Србији при изради Локалних стратегија развоја сеоских заједница требало, у првом реду, темељно испитати све могућности и ограничења за унапређивање пољопривредне производње на породичним газдинствима, уз максимално залагање за обезбеђење одговарајуће подршке из свих расположивих извора. Не мањи значај, посебно са становишта уравнотеженијег регионалног развоја, има подршка иницирању, односно унапређивању активности у области прераде и маркетинга локалних пољопривредно-прехрамбених артикала, које мултиплицирају економски учинак примарне пољопривредне производње. Овим путем се ствара реална материјална основа и за добијање делотворне подршке, односно кофинансирање пројеката усмерених на задовољавање потреба у области техничке инфраструктуре, заштите животне средине, здравства, образовања и побољшања других услова од фундаменталне важности за квалитет живљења на селу, укључујући и заустављање/успоравање одлива млађег, посебно женског становништва, као нужног услова за очување демографске виталности руралних подручја.

Следећа тема: ПОГЛАВЉЕ 19 – социјална политика и запошљавање

Напомена: У овом тексту коришћени су подаци из Зборника радова ''Локалне самоуправе и приступни преговори''  групе аутора, који је објавио Центар за демократију из Београда.

Овај фељтон реализован је у оквиру истименог пројекта који је подржао град Чачак. Ставови и мишљења су искључива одговорност аутора и нужно не представљају ставове органа који је доделио средства.


Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza