Naslovna  |  Projekti  |  Фељтон: Славиша Шушањ - од мале вароши до метрополе (1)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Projekti

30. 09. 2020.

Autor: ObjektivNo1

Фељтон: Славиша Шушањ - од мале вароши до метрополе (1)

Током историје су се ставови према особама са инвалидитетом мењали, од величања услед веровања да су „обележени” од Бога на рођењу, преко њиховог посматрања кроз медицинску призму инвалидности, као пасивних објеката туђе бриге, до приступа инвалидности кроз призму људских права и социјалног модела према коме је инвалидност социјални феномен. Међутим, пресудан утицај на измену схватања друштва о особама са инвалидитетом у XX веку извршили су они сами - ретки појединци који су успели да наметну идеје које су постепено постајале инспирација јавних политика.

Тако је једно удружење од 46 чланова из малог града са југозапада Србије, својим трудом и ангажовањем постало препознатљиво у целом региону. Од велемајстора у шаху до различитих спортских активности увек су међу првима. Удружење за дечију и церебралну парализу општине Прибој постоји од 2000. године. Финансирају се из буџета општине и кроз пројектне активности које подржава Министарство за рад борачка и социјална  питања.

- "Имамо запосленог дефектолога и стручних сарадника који организују различите радионице. На пример, сликарка Дана Лончаревић води радионицу сликарства на чему смо јој захвални", каже Славиша Шушањ, председник Удружења.

У оквиру овог Удружења постоји дневни боравак за чланове – особе са инвалидитетом, али због недостатка простора нису могли да добију званичну лиценцу за рад. У међувремену, прибојски Центар за социјални рад им је уступио део свог простора, тако да је покренут и процес лиценцирања .

- "Много је боље стање него на самим почецима. Наша општина има разумевања за особе са инвалидитетом тако да су и резултати видљиви", каже Славиша , али додаје да физичке баријере још увек постоје.

 Међутим, за Славишу највећи проблеми леже у друштвеним и менталним баријерама које су тешко премостиве. Он истиче да је, врло често породица особа са инвалидитетом ''отуђена од околине''.

- ''Родитељи непокретне деце често због неупућености или страха од неприхватања средине, чак и због ''срамоте'' их држе ''затворене''  у кући. Удружење је набавило два "гусеничара" да би олакшали пут ка њиховој већој социјалној укључености, али ни то није помогло. Од 12 чланова Удружења коју су потпуно непокретни само 3 особе излазе ван свог породичног дома. Остали су "невидљви" за све нас", каже Славиша искрено жалећи што се на овом пољу није постигло више.

Медији за ово Удружење представљају везу са целим светом јер су захваљујући тој доброј сарадњи постали препознатљиви широм Србије.

- " Без медија не би били видљиви наши радови. Да није било сарадње са медијима не би се ни издвојили међу 500 удружења у Србији колико их тренутно има. Ми смо некада имали свој часопис ''Феникс'' као редовно годишње издање Удружења, где су чланови објављивали своје текстове, песме, представљани наши резултати, наш дух, питања родитеља и савети стручњака ... али, на жалост, из економских разлога није опстао", каже Славиша.

Када је у питању актуелна епидемиолошка ситуација, Удружење само један месец није радило за време ванредног стања, па је социјална искљученост сведена на минимум. Није било здравставних тешкоћа међу члановима,  али им је био проблем  навикавање на ношење маски. Међутим, Славиша поручује: '' Што се тиче короне, важно је да се схвати озбиљно, да се држи дистанца, поштују препоруке..."

Особама са инвалидитетом припадају сва људска права као и осталим људима, они не живе ни у каквом ''специјалном'', већ у овом једном, једином друштву које постоји, и имају једнако право, али још увек не и једнаке могућности, да учествују у сваком његовом сегменту равноправно са својим суграђанима. Удружење за дечију и церебралну парализу из Прибоја предвођени својим Славишом, који је од локалног досегао до републичког лидера, је доказало да су ''специјални'' само по својим врхунским резултатима, ентузијазму, солидарности и позитивној енергији коју шире целом Србијом. И за то им сви ми, ''просечни'', дугујемо поштовање и захвалност.

 

 

Овај медијски садржај је реализован је уз подршку Министарства за културу и информисање Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza