Naslovna  |  Projekti  |  Фeљтон: Милош Зарић - херој спорта и живота (4)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Projekti

03. 10. 2020.

Autor: ObjektivNo1

Фeљтон: Милош Зарић - херој спорта и живота (4)

Ведар дух уз снагу за свакодневне тренинге, за невероватне спортске успехе само јаке особе имају. Милош Зарић, параолимпијац, освајач је 9 светских и европских одличја. Нaјновија награда "Херој спорта и живота" на Међународном фестивалу спортског филма на Златибору у правом смислу описује Милоша.

Милош Зарић је 2007. године имао саобраћајну несрећу после које је, као двадесетогодишњак, постао особа са инвалидитетом. То је тренутак када се живот промени из корена и када сте принуђени да се суочите са трагедијом коју сте доживели. Међутим, Милош је одлучио да се неће предати и да ће у неким новим животним одлукама пронаћи смисао свог живота.

 “Нисам пре тога знао чиме ћу се бавити у животу али сам тада одлучио да будем спортиста. Колико си упоран - толико ћеш и успети, био је мој мото. Ја сам прво изабрао атлетику, основао клубове, упорно тренирао и почео да освајам награде. Касније сам прешао на скијање које ми је било дугогодишња жеља и ево остварио сам је”, присећа се Милош уз осмех који не силази са његовог лица и додаје:

Све у животу иде лагано када сам хоћеш да помогнеш себи, јер ако ти не желиш да помогнеш себи, онда ти нема помоћи. Особе са инвалидитетом би то требале да прихвате као свој животни правац. На срећу, ми (ОСИ) смо обично ведријег духа од било ког човека који хода и који је физички способнији од нас.”


Милош каже да његова срећа није само лични успех већ и успех свих других особа са инвалидитетом, посебно оних који не могу да се изборе са предрасудама, који су затворени у својим домовима и искључени из свих друштвених токова. Као пример успешно реализоване ове ''мисије'' он наводи пример свог пријатеља Небојше Ђурића који је, како каже, ''успео да победи себе, почео да тренира и осваја медаље''. Осим Небојше, има још много сличних:

“Неки су се чак преселили овде да би могли да тренирају и да се активно баве параолимпијским спортом. Овом приликом позивам све особе са инвалидитетом који могу и желе да тренирају да нам се прикључе, посебно јер имамо одличне услове. Осим тога, диван је осећај да ти нико није ништа поклонио већ си својим залагањем, трудом, напорним тренирањем постигао успех, освојио медаљу... А то је осећај који нема цену, за било ког човека."


Молош Зарић је у Косјерићу основао прву теретану специјализовану за особе са инвалидитетом, мада је, како каже, ''доступна за све који желе да се баве спортом''. Многи су поставили питање зашто није основана у Ужицу, али он сматра да и у мањим срединама људима мора бити пружена шанса за овакве активности. У спортској хали у Ужицу већ имају одличне услове за тренирање, једино недостаје простор за бацачке спортове, али уз помоћ градске управе и Министарства за спорт и то ускоро требало да буде решено:

“Имаћемо први и једни у Србији, после Београда, могућност да тренирамо у затвореном простору бацачке спортове што је за нас веома значајно. Ови спортови захтевају тренинге у континуитету, а ако направите паузу у зимском периоду онда су, сасвим сигурно, и резултати лошији'' – објашњава нам Милош уз огромну радост што су на путу да добију жељени простор.

На питање на који начин се изборити да околина код особа са инвалидитетом не види прво и једино физичке недостатке, већ себи равноправног, Милош нам препричава један догађај:

“Пре неколико дана био сам у Клиничком центру у Београду и случајно наишао поред две жене и једног мушкарца који покушава да замени гуму на ауту. Никако му није ишло па сам понудио да ја то урадим. Прво ме је гледао зачуђено, јер сам у колицима, а потом прихватио помоћ. Док сам мењао гуму око мене се окупило двадесетак људи који су у неверици гледали. Сви на ногама, а ја из колица мењам гуму. Ето, то је тренутак када људи схвате да понекад можеш и више  и боље од оних који су потпуно здрави. И то је тренутак када уместо сажаљења добијеш честитке. Ако сами створимо такав однос према животу и сопственим вредностима, онда ће и околина на нас гледати другачије'' – каже Милош који је још једном потврдио зашто је херој спорта и живота.

Нема дилеме да је актуелна ситуација са светском пандемијом утицала на животе свих нас, али посебно на особе са инвалидитетом. Социјална искљученост је, сасвим сигурно, још већа него што је била пре појаве корона вируса. Међутим, и у овој тешкој ситуацији Милош проналази начине да је на најбољи начин преброди.

“Корона је пореметила све, то је тачно. На пример, сва наша такмичења су померена за једну годину. Али то не сме да нас спречи да наставимо са тренинзима, јер ко хоће да тренира наћи ће начин да то уради и на једном метру квадратном. Како се нисмо предали пред својим инвалидитетом, тако нећемо ни пред короном. Напротив, очекујемо да ћемо само из Ужица имати спремних чак пет такмичара за европско првенство и два за параолимпијаду. А признаћете да је то велики успех за све нас.”

Признајемо. Милошева прича је још једном потврдила да особе са инвалидитетом не живе ни у каквом ''специјалном'', већ у овом једном, једином друштву које постоји. Они су ''специјални'' само по својим врхунским резултатима, ентузијазму, солидарности и позитивној енергији коју шире. И за то оваквим херојима какав је Милош Зарић сви ми ''просечни'' дугујемо поштовање и захвалност.

 

 

Овај медијски садржај је реализован је уз подршку Министарства за културу и информисање Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza