Naslovna  |  Projekti  |  Фељтон: Драгана Буквић Стојић - чекање као судбина (5)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Projekti

04. 10. 2020.

Autor: ObjektivNo1

Фељтон: Драгана Буквић Стојић - чекање као судбина (5)

У току ове године, Удружење за Цeребралну и дечју паралзу - Прибој је претрпело озбиљне измене у свом раду и функционисању због мера у оквиру заштите од пандемије Kовида – 19. Уз такву ванредну ситуацију десила се и изненадна смрт Снежане Стојић, секретара и једног од оснивача што је велики губитак за Удружење. Такође, Снежанина смрт је породици, чији је била главни стуб, ослонац и старатељ сину са инвалидитетом, донела нове, бројне бирократске проблеме о којима се ретко ко усуђује да отворено говори. Наиме, месеци, а понекад и године су потребни до потврде новог старатеља, док се изнова не оствари право на туђу негу и помоћ, и тако редом...

Када изгубите мајку која је била ослонац породице, то је празнина коју ништа не може надокнадити и бол који не пролази. Али када у том болу морате да се суочите са бројним бирократским препрекама, онда вам се живот чини као вртлог из кога никада нећете изаћи. У том вртлогу се тренутно налази Драгана Буквић Стојић, Снежанина ћерка.

- После мајчине смрти прво смо морали да променимо старатељство над братом који је особа са инвалидитетом. Тај део папирологије се завршава у Центру за социјални рад и то смо, после неколико месеци, успели да завршимо. Сада је отац старатељ Данилу. Међутим, даља процедура је страшна, јер су сва примања која мој брат Данило има стопирана, чак и туђа нега и помоћ. Већ пуних шест месеци смо без тих примања. Успели смо да добијемо решење за пензију, али решења за туђу негу још увек нема. Када се обратим ПИО фонду кажу ми да ''будем стрпљива''.


Драганин брат Данило Стојић је од рођења дете са инвалидитетом по две дијагнозе. Неопходна му је целодневна нега и надзор најмање две особе. Драгана, иако има своју породицу и троје деце, морала је после смрти мајке да напусти посао да би помогла оцу да се брине о брату.

- Радила сам код приватника и просто није било могуће ускладити тај посао и посветити се детету којем је неопходна константна нега. Данило не може да се самостално храни, да иде до тоалета, одржава личну хигијену... Заправо, стално неко мора бити поред њега. А активности које подразумевају облачење, купање или излазак напоље захтевају присуство две особе. Отац има здравствених проблема и све је то за њега велики напор, тако да нисам имала избора, морала сам да жртвујем и посао и своју породицу како бих помогла болесном брату.


Велику улогу у животу особа са инвалидитетом, пре свега, има породица која је кључна у одрастању деце тако и у каснијем укључивању у друштвени живот. Данилова покојна мајка Снежана је то од старта знала па је активним радом у Удружењу за дечју и церабралну парализу - Прибој била добар пример и осталим родитељима. Деци попут њеног сина Данила Удружења представљају њихову малу оазу у којој стичу пријатеље, љубав и пажњу. Та врста друштвене укључености на коју је навикао потребна му је и сада, после њене смрти. Често у Удружење наврате и људи доброг срца па их обрадују слаткишима, проведу са њима неко време и улепшају им дан.

- Ми смо имали срећу, каже Драгана Буквић Стојић, да су тако у наш живот дошли Синиша Вукомир и Јулијана Станисављевић који су нам помогли да набавимо посебна колица за Данила у којима је он сигуран и безбедан, а нама олакшали бригу о Данилу. Нема речи да тим дивним људима изразимо захвалност. Након тога је Удружење обезбедило „гусеничара“ који нам омогућава да више не носимо Данила уз степенице. Годинама смо га на рукама износили напоље. Мислим да нико до краја не разуме какво тешко бреме носе сви чланови породице у којој живи особа са инвалидитетом, како се брзо ''круни'' њихово здравље, како ментално, тако и физичко. Зато ми је несхватљиво, да уз све недаће које су нас снашле, још и бирократске процедуре црпе ову енергију која нам је преостала – тихо и без гнева, али са огромном тугом у гласу прича Драгана, дивна жена која је још једном потврдила снагу и величину сестринске љубави.

У име те љубави, она је поднела велику жртву: напустила је посао, ускратила је време породици у којој има мужа и троје деце, сваки слободан тренутак посветила брату... За то време они који редовно примају плату за посао који не обављају, или га обављају у неразумно дугим роковима, траже од Драгане да буде стрпљива и чека... Чека новац који је, тренутно, најважнији извор прихода у овој породици. У међувремену председник општине Прибој је обећао Драгани да ће се потрудити да јој помогне да пронађе посао који ће јој омогућити да у преподневним сатима, док је Данило у дневном боравку, ради а након тога негује брата. Али, чекање је, изгледа, њена судбина јер посла још увек нема. 

У ситуацији у којој се тренутно налазимо подршка и разумевање свих су неопходни. Већина установа за дневни смештај особа са инвалидитетом у току ванредног стања је била затворена (неке још увек), па је сав терет бриге и неге пао на плећа чланова породице. Досадашњи, какав такав устаљени ритам је поремећен. Трошкови за хигијенску заштиту, витаминску исхрану и сл. су увећани, а психолошко стање угрожено, каже Драгана:

- Данило је навикао да буде у друштву, навикао да не буде у затвореном простору. Боравак и блискост са члановима Удружења њему је преко потребна. То и за нас значи много, јер знамо да је на сигурном и имамо мало слободног време да завршимо све остале обавезе.  У току пандемије свега смо тога лишени.

Неке ствари се уживоту не могу променити и често се чује у јавности да ''свако мора научити како да носи свој крст''. У томе има истине. Али, истина је и то да у једном друштву, ако жели да поштује основна демократска, људска права, онда институције морају радити свој посао: одговорно, без одлагања, чекања и захтева за стрпљењем. Зато што они који у тим инситуцијама раде морају бити свесни да од њих често зависи квалитет живота једне породице или степен њихове угрожености. За ово друго – пример је породица Стојић из Прибоја.

 

 

Овај медијски садржај је реализован је уз подршку Министарства за културу и информисање Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza