Naslovna  |  Projekti  |  Фeљтон: Саудин Ханић – човек великог срца (9)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Projekti

08. 10. 2020. Прибој

Autor: ObjektivNo1

Фeљтон: Саудин Ханић – човек великог срца (9)

Држава Србија се определила да кроз инклузивне јавне политике, посебно у образовању и запошљавању, обезбеди друштвено укључивање особа са инвалидитетом. Поред тога и даље постоје снажни отпори прихватања таквог модела друштвене интеграције. Са таквим односом се суочава и Саудин Ханић, радник ЕД Прибој, који са 70% инвалидитета већ 27 година успешно обавља послове "читача бројила". Његов приступ животу, послу и људима инспирација је за многе суграђане са сличним проблемима. Kултуран и љубазан наступ и спремност да помогне људима донели су му неподељене симпатије Прибојаца и надимак „Хани“.

Саудин није особа са урођеним инвалидитетом. Као ђак првак настрадао је због нечијег немара. Наиме, наишао је на оборену жицу далековода и, не знајући шта ће га снаћи, ухватио је жицу руком. Струја јачине десет хиљада волти му је „спржила“ руку од прстију  до рамена. Лечење је трајало годинама, а повратак у живот и ђачку клупу био је изузетно тежак и болан због неприхватања од стране другара.

- Био сам веома дуго на лечењу у Београду. Вратио сам се у школу тек у четвртом разреду. Деца ме нису прихватила. Бежали су од мене, као да су ме се плашили. Ја сам страховао од њиховог неприхватања, а они од мене. Тек касније, у вишим разредима, када су ме боље упознали, почели су да ме прихватају и да се друже са мном, кроз сету прича Саудин.

Свака савладана препрека са којом се особе са инвалидитетом свакодевно суочавају почев од друштвеног (не)прихватања, школовања, кроз социјализацију, па до ступања у радни однос, сваки наредни корак је извојевана победа над назадним друштвеним схватањима и поимањима живота и животних вредности. Саудин је постао особа са инвалидитетом услед грешке и немарности запослених у ЕПС-у јер је прекинута жица елекровода више дана стајала на путу. Да би се на неки начин искупили  и „исправили“ оно што се не може исправити, руководиоци ЕПС-а су са његовим родитељима склопили уговор којим се ЕПС обавезује да, чим  Саудин заврши школовање, добије стално запослење у електродистрибуцији. Но, кад је дошло време да се договор и правда испуне, „епсовци“ су се оглушили на уговор. Међутим, нису знали да су се супротставили особи која не одустаје од правде. 

 - Нису хтели да ме запосле, морао сам да их тужим. Процес је дошао до Врховног суда који је пресудио да морају да ме запосле. Прошло је пуних 20 година од моје повреде до првог радног дана, прича Саудин додајући да му је то тешко пало, јер он није особа која ''воли свађе и расправе'' али да је морао да тражи правду. Убрзо по ступању у радни однос Ханић је постао омиљена особа у Прибоју, а какав је радник говори и податак да своју радну норму прелази и за 60 одсто.

Стрес је свакодневна појава на скоро сваком радном месту а са тим се суочава и Саудин. Људи још увек нису у правом смислу прихватили особе са инвалидитетом, поготову у руралним подручјима. Саудин Ханић се прошле године у свом дугогодишњем радном искуству први пут сусрео са изузетно тешком и непојмивом ситуацијом. 

- Дешавало се да ме вређају на терену, томе не придајем значај, али прошле године сам добио батине на радном месту. Излазио сам из куће потрошача и човек је излетео за мном и ударио ме два пута, а разлог томе не знам. Тужио сам га, али већ више од годину дана траје суђење, све се одлаже због короне“, прича Саудин.

 

Овај немио догађај није поколебао Саудина у његовом даљем раду, посебно што су му, како каже, Прибојци пружили велику подршку након овог инцидента. И даље савесно обавља своје радне задатке обилазећи, већином пешке, велики број села. Старијим мештанима помаже при плаћању рачуна посебно у зимском периоду када им је због снега отежано кретање, али и свима другима када процени да им је помоћ потребна.

- Када видим старије људе, труднице и особе са инвалидитетом да чекају у реду, увек их уведем преко реда и све што могу ја им завршим, разнежено каже Саудин.

Наша држава, друштво, одговорне институције и установе немају уређену политику олакшица које би могле бити од користи особама са инвалидитетом. Нормално је да се очекују олакшице у смислу смањења цене електричне енергије, грејања, било каквих попуста на месечне рачуне, али тога код нас нема, или има само на папирима, али не и у пракси. Поједине општине и градови на својој територији уведу повреме олакшице за особе са инвалидитетом али због бирократских процедура догађа се да их никада не остваре.

- Шетали су ме од врата до врата, од месне заједнице до општине, од ЕПС-а до Центра за социјални рад, све у круг и нисам успео ништа да урадим. Институције немају  слуха за наше проблеме. Више од две ипо године сам тражио паркинг место испред зграде у којој живим. Стално су ме одбијали. Након две године борбе, успео сам. Добио сам место али оно није баш адекватно, тешко успевам ту да се паркирам. Но, нека, нећу да будем незахвалан.

Саудин је пример вредног  радника, доброг пријатеља и милосрдног човека. То су особине које красе само најбоље међу нама. Љубазношћу, упорношћу и пожртвовањем освојио је срца својих суграђана. У књизи утисака, која се налази у просторијама ЕПС-а у Прибоју, на свакој трећој старни можете прочитати речи захвалности на несебичној помоћи упућене лично њему. На питање како је све то успео да оствари, одговара: ''Тако што борци никада не одустају!''

 

 

Овај медијски садржај је реализован је уз подршку Министарства за културу и информисање Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.


Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza