Naslovna  |  Projekti  |  ФЕЉТОН: Особе са инвалидитетом у доба короне (10)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Projekti

09. 10. 2020.

Autor: ObjektivNo1

ФЕЉТОН: Особе са инвалидитетом у доба короне (10)

У периоду кризе изазване ковидом – 19, особе са инвалидитетом у Србији се суочавају са многобројним додатним проблемима. Пре свега, то је потпуна изолација из социјалне средине (због тешких и хроничних обољења и припадности високоризичној групи) што додатно угрожава њихов положај, психолошко стање и искљученост из друштвених дешавања. Чак и оне особе које имају подршку кроз сервис персоналне асистенције најчешће нису у могућности да имају свакодневну услугу, из превентивних разлога, па контакти са “спољним” светом готово да и не постоје. Изузеци су удружења која се боре да и у тешким временима својим члановима омогуће дружење уз поштовање свих епидемиолошких мера. Особе са инвалидитетом из Чачка, Ужица и Прибоја говоре о свом положају у доба пандемије.

Славиша Шушањ, председник Удружења за дечју и церебралну парализу општине Прибој  и председник  УДЦП Србије:

- Када је у питању актуелна епидемиолошка ситуација, Удружење само један месец није радило за време ванредног стања, па је социјална искљученост сведена на минимум. Није било здравствених тешкоћа међу члановима,  али им је био проблем  навикавање на ношење маски. Веома  важно за све нас је да се корона схвати озбиљно, да се држи дистанца, поштују препоруке. Општина Прибој и Црвени крст су од почетка епидемије у Србији два пута обезбедили прехрамбене и хигијенске пакете који су подељени свим члановима удружења.

 

Фата Поровић, председница Удружења за помоћ ментално недовољно развијеним особама у општини Прибој:

- Пандемија корона вируса је веома отежала положај особа са инвалидитетом и сам рад Удружења. Поред социјалне изолације, нашим члановима је додатно оптерећење обавезна употреба заштитних маски јер је велики број особа које не могу да их користе због здравствених проблема. Како би се заштитили од евентуалног заражавања, то подразумева одсуство сваког контакта са спољним светом а понекад и са члановима породице. Због новонасталих околности, у току ванредног стања, Удружење није радило два месеца што је изузетно тешко пало нашим члановима. Како би у извесној мери олакшали ову тешку ситуацију ангажовали су се добри људи. Помоћ је стигла од Фондације Анa и Владe Дивaц, општине Прибој, Савеза МНРО Србије, као и од Црвеног крста у виду прехрамбених и хигијенских  пакета.


Ана Ђокић, члан Удржења за Дечју и церебралну парализу Златиборског округа и секретар Удружења дистрофичара Златиборског округа и већ 11 година одборница у ужичкој Градској Скупштини: 

- Наши суграђани су ту да у помогну ОСИ, поготову сада у време пандемије, а то не бисмо успели да није добре сарадње са медијима. Једна од сугестија је да је потребно додатно обратити пажњу на особе са оштећеним слухом поготову у локалним медијима и телевизијама да би и до тих особа могле стићи све неопходне информације везане за епидемију вируса Ковид 19, посебно када су у питању мере превенције и заштите.

 

Мирјана Ранковић Матовић, професорка књижевности, мајка особе са инвалидитетом а уједно и сама у инвалидској пензији:

- Са пандемијом коронавируса чини ми се да је дошла и ''епидемија себичности''. Нико из надлежних институција се није сетио да нас позове и пита како смо а о некој помоћи и да не говоримо. Првих месец дана особе са инвалидитетом нису поменуте у медијима. Нисмо знали како да се заштитимо, како да лечимо наше основне болести, како да прихватимо новонасталу ситуацију... Да нам није било наших најрођенијих ћерка и ја не би имале основне ствари за живот. До продавнице нисам смела да одем јер припадам групи која је имала забрану изласка а, осим тога, ја и не могу да ходам дуже од педесетак метара. Потпуно смо били искључени. Буквално смо чамили сами.

 

 

Марија Карадаревић, песникиња и чланица Удружења дечје и церебралне парализе Златиборског округа. Рођена  је у Ужицу 1982. године где је завршила Економску школу, ради у Телеком - у: 

- За све људе изолација и социјална дистанца у доба пандемије изазване корона вирусом је нешто што је дошло неочекивано и потпуно ново искуство. Али за особе са инвалидитетом, које проблем социјалне искључености прати од рођења ово је додатна мука. Тешко ми пада та лакоћа живљења и прилагодљивост људи животу без културе, недостаје ми све. Али, с друге стране, у периоду короне сам некако постала свеснија своје ситауације. У изолацији сам, на пример,  размишљала о својим грешкама и обећала себи да ћу много тога променити. Тако затворена сама са собом имала сам времена да анализирам своје постуке и уочим своје грешке. Трудићу се да их отклоним.

 

 

Овај медијски садржај је реализован је уз подршку Министарства за културу и информисање Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza