Naslovna  |  Projekti  |  NJEN IZBOR (4.): Žene u medijima (VIDEO)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Projekti

29. 11. 2013. Srbija

Autor: ObjektivNo1. - S. Kojanović

NJEN IZBOR (4.): Žene u medijima (VIDEO)

Pogledajte 4. epizodu tv serijala NJEN IZBOR koja govori o zastupljenosti žena u medijima i rodno osetljivom jeziku.

Iako je pitanje rodne ravnopravnosti u medijima jedan od prioriteta Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti, u Srbiji još uvek ne postoji zvaničan Kodeks o rodno osetljivom medijskom izveštavanju.

U Zakonu o ravnopravnosti polova u članu 41. se precizira:

"Sredstva javnog informisanja dužna su da kroz svoje programe razvijaju svest o ravnopravnosti zasnovanoj na polu, kao i da preduzimaju odgovarajuće mere radi izmene društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i svake druge prakse, koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju utemeljenu na ideji o podređenosti, odnosno nadređenosti određenog pola.’’

Milena Gavrilović, urednica (Studio ’’Bus Plus’’):


- Pojedini nezavisni mediji su među prvima upotrebili nazive za ženska zanimanja, tipa psihološkinja. Pomalo, rogobatno zvuči, morate priznati s obzirom da su zanimanja većinom muškog roda i nastala su u onom periodu kada su se isljučivo muškarci bavili određenim poslovima.

 

Gordana Rajičić, urednica (Radio Čačak):

-  U republikama ex Jugoslavije, u Hrvatskoj i Sloveniji pa čak i u Crnoj Gori, koja eto važi za jednu sredinu patrijarhalnu, čak i tu je ta rodna ravnopravnost, u pogledu jezika mnogo više zastupljena nego kod nas.

 

Mirjana Aleksić, glavna i odgovorna urednica (TV Telemark):

-  Naš jezik poznaje rod i zašto neko ima problem da kaže direktorka, šefica, preduzetnica kada već govori učiteljica ili vaspitačica. Mislim da jezik nije problem sam po sebi, već poruka koja se tako šalje ženama. Gde im je mesto i koje su im profesije namenjene.


Stručnjaci se slažu da rodno osetljiv jezik mora postati i deo našeg svakodnevnog govora, ali ne i u dinamici i načinu usvajanja jezičkih promena.

-  Tempo mora da bude mnogo sporiji i da se prilagodi narodu na ovoj teritoriji. Jer nije lako da prihvatimo nešto što nam je do sada bila potpuna nepoznanica. Nije lako da prihvatimo rogobatne termine psihološkinja ili sociološkinja, ako još uvek imamo žena koje trpe nasilje, kaže Rada Karanac, sociološkinja iz Čačka. Verovatno će to zaživeti i u našem jeziku, ali mediji ne bi trebalo da vrše pritisak na javno mnenje po pitanju rodno osetljivog jezika.


S druge strane, Sead Biberović, lingvista i koordinator programa NVO Urban In iz Novog Pazara, ističe da mu se ’’kosa diže na glavi’’ od komentara da su ti termini rogobatni.

- Eto, a čistačica nikada nije bila ’’rogobatna reč’’ za razliku od psihološkinje, dodaje Sead. U suštini, to je u kontradiktornosti i u neskladu sa važećim, kao i ranijim, pravopisom srpsko-hrvatskog i sada srpskog jezika. I bilo kog od ovih naših „dobardanskih“ jezika. 

Kako rezultati feminističkih istraživanja medija u poslednjih nekoliko decenija pokazuju, još uvek postoji snažna tendencija da žene u medijima bivaju nevidljive, ili prikazane kao objekti.  

Ako bacite pogled na bilo koje dnevne informativne novine, odmah ćete uočiti da su muškarci u njima mnogo zastupljeniji od žena, posebno na prvim, udarnim stranama. Muškarcima pripadaju veće fotografiije, oni češće od žena imaju puno ime, prezime i titulu.

Sve pobrojano ukazuje na diskriminaciju žena u medijima, iako većina ljudi to i ne primećuje, jer ovu situaciju smatraju „prirodnom“ i „normalnom“. Iako javno ne priznaju, mnogi urednici, pa čak i urednice medija smatraju da je uredu da ličnost dana u medijima gotovo uvek bude muškarac. Za njih postoji jednostavan odgovor za ovakvu pojavu – mediji verno odražavaju realnost, a budući da trenutno nema dovoljno žena u političkom i javnom životu, ne može ih biti ni u medijima.

- Politička elita utiče na medije. Mediji utiču na javnost. Dakle, politička elita utiče na javni stav, javno mnenje. I to je uvek tako bilo, i uvek će biti. Trenutno, u Srbiji na najgori mogući način. Dakle, politička elita preko medija ne šalje dobre poruke javnosti, između ostalog, i po pitanju polažaja žena u njima, kao i rodno senzitivnog jezika, zaključuje Sead Biberović.      

I konačno, kada se radi o prisustvu žena na mestima na kojima se definišu uređivačke politike i donose ključne odluke, odnosno na mestima upravljačke moći u medijima, nema jasnih podataka. Prema nekim, nezvaničnim statistikama, na položajima na kojima se donose odluke i kreiraju uređivačke politike na globalnom nivou, ima svega 3% žena! Sve ostalo pripada muškarcima!!! Sasvim sigurno, pred nama je dugi niz godina koji će proći, dok ova porazna cifra bar ne postane dvocifren broj.

 

 

 

 

 

Nema komentara.

Ostavi komentar