Naslovna  |  Projekti  |  NJEN IZBOR (2.): Emancipacija i/ili feminizam (VIDEO)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Projekti

29. 11. 2013. Srbija

Autor: ObjektivNo1. - S. Kojanović

NJEN IZBOR (2.): Emancipacija i/ili feminizam (VIDEO)

Pogledajte 2. epizodu tv serijala NJEN IZBOR koja govori o emancipaciji žena i feminističkim pokretima, kod nas i u svetu.

Ocena da je položaj žena u Srbiji unapređen, izneta na zasedanju Komiteta Ujedinjenih Nacija za eliminaciju diskriminacije žena u Ženevi, protivreči statistici, po kojoj se žene u Srbiji teže zapošljavaju, lakše otpuštaju i za isti posao manje plaćaju od muškaraca. Postoje brojni oblici i načini kojima se žena  još uvek potiskuje na marginu društva,  kako u ekonomskoj sferi , tako i u politici, obrazovanju,  kulturi...

Postavlja se pitanje ko, kako i kada može pomoći savremenoj ženi da poboljša svoj položaj u društvu? Ako se podrazumevaju uslovi opštecivilzacijskog napretka savremenog sveta i aktivnosti pojedinaca, onda bi brže i značajnije poboljšanje položaja moglo  doći kroz stalne aktivnosti neofeminističkih pokreta i građanskih inicijativa. Tako bi žene mogle ukazivati na svoj položaj, puteve i načine njegovog poboljšanja. U vreme globalizacije to pitanje dobija sve veći značaj.

Ideologija "ženskih prava" bila je najizraženija u SAD, a nova istraživanja među devojčicama i devojkama koje pohađaju završne razrede osnovne i srednje škole, pokazuju da bi mnoge volele da žive životom svojih baka i prabaka, odnosno da budu domaćice pre nego poslovne žene, a uspeh u ljubavi i majčinstvo su im daleko važniji od uspeha u karijeri.

Zanimljivo je da je identična anketa pre 40 godina pokazala da 92% tadašnjih devojčica i devojaka želi da pohađa fakultet, dok 4 decenije kasnije tu ambiciju ima 57%  mladih dama! Takođe, istraživanja su pokazala da je feministički pokret najcenjeniji kod dama starijih od 50 godina, a najmanje popularan kod žena od 25 do 29 godina.

Svaka četvrta mlada žena misli da je feministički pokret otišao u drugu krajnost i umesto da izjednači ženu i muškarca, čak ponizio jači pol, izmešao tradicionalne uloge i poremetio prirodnu ravnotežu među polovima, kao i da je praktično primorao žene da se ostvare kao majke tek posle 30. jer se dotle očekuje da završe školu, pronađu posao, naprave uspeh u karijeri i ostvare emotivnu vezu koju će krunisati brakom.

Na novopazarskim ulicama počev od devedesetih godina prošlog veka sve je više žena obučenih po šerijatu, pod hidžabom, maramom koja otkriva samo lice. Ranije su samo starije muslimanke nosile široke marame i neke od njih se sećaju posleratne akcije komunističkih vlasti i AFŽ-a na skidanju zara i feredže. To da se njihove kćeri i unuke oblače moderno, bez verskih obeležja, smatrale su normalnim i u duhu modernog doba. Međutim, sada se hidžabu vraća nova generacija, uglavnom mladih žena.

Mersada Nušević Hanuša je ekonomski tehničar, majka četvoro dece i aktivan član poslovnog udruženja žena jugozapadne Srbije u Novom Pazaru. Pre nekoliko godina odlučila se za nošenje tradicionalne marame, kako kaže iz verskih i moralnih ubeđenja. Ona tvrdi da to nikako ne umanjuje njene slobode niti ugrožava proces emancipacije žena,  kako se to, inače, misli.

Mersada kaže da je okolina potpuno normalno prihvatila njenu odluku da ubuduće nosi hidžab, i to ne samo u Novom Pazaru, već i u drugim delovima Srbije.

Podsetimo, da je u vreme komunizma, 1950. godine u tadašnjoj Jugoslaviji donet zakon kojim je bilo zabranjeno nošenje zara i feredže, pa čak i marame, koju je većina muslimanki tada poskidala.

Moderne žene širom sveta više nemaju utisak da feministički pokret radi u njihovu korist, niti da ih muškarci ugrožavaju u smislu prava.

Svet u kojem živimo postao je u svim svojim vidovima drugačiji nego što je bio pre samo pedeset godina. Kada su Amerikanke bacale grudnjake i lažne trepavice u „kantu slobode“, pitanje je da li su emancipaciju zamišljale na način na koji je žene danas žive. Forma u kojoj se feminizam  javio na ovim prostorima čini ga, takoreći, srpskim brendom.

Svest  o neophodnosti umrežavanja, prosvećivanja i osnaživanja žena u Srbiji, između ostalog, ima političku dimenziju jer su žene u samo nekoliko godina osetile kako se prava, za koja se borilo čitav jedan vek, mogu izgubiti za tili čas.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza