Naslovna  |  BIZnisINFO  |  Hrvati zbog nestašice uvoze čačansku šljivu
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

BIZnisINFO

13. 09. 2020.

Izvor: Politika - ObjektivNo1

Hrvati zbog nestašice uvoze čačansku šljivu

I dalje smo u vrhu evropske proizvodnje, nemamo problem kao Hrvatska da tog voća više nema. – Srbija i Rumunija su i dalje najveći proizvođači u Evropi, kaže dr Ivan Glišić sa Agronomskog fakulteta u Čačku

Hrvatski mediji prenose da u toj državi voće uveliko uvoze i da jedu šljive iz Srbije, Moldavije i Severne Makedonije jer su njihove proizvodne površine značajno smanjene. Uvoze i velike količine suve šljive – dve trećine dolazi iz Čilea i Srbije.

Za razliku od Hrvatske, čija proizvodnja šljiva ne pokazuje znakove oporavka i rasta, susedne zemlje poput Srbije, BiH, pa i Severne Makedonije, ali i Rumunije uspešno razvijaju svoju proizvodnju, te osim konzumne šljive sve više plasiraju i izvoze različite proizvode na bazi ovog voća – od rakije, sušenih šljiva, kompota do pekmeza, dodaje se.

Šljiva je već godinama najzastupljenija voćna vrsta u Srbiji, mada se i površine i prinosi takođe postepeno smanjuju. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2018. na najvećim površinama u našoj zemlji upravo raste šljiva – na 72.923 hektara ili 39,87 odsto ukupnih površina voćnjaka.

Jabuka je na drugom mestu (26.658 hektara ili 14,57 odsto), a zatim slede malina (13,61 odsto) i višnja (10,70 odsto). 

Objašnjava da su pre šest, sedam godina proizvođači šljive cenom baš bili poniženi. Zbog toga je padalo interesovanje, proizvođači su zapuštali zasade, pa čak i krčili, a novi nisu podizani.

– Ali i tom momentu Srbija je imala puno zasada, tako da smo sada ovu situaciju, kada je cena malo porasla, dočekali sa umanjenim, ali dobrim rodom. I dalje smo u vrhu evropske proizvodnje, nemamo problem kao Hrvati da tog voća više nema. Srbija i Rumunija su najveći proizvođači u Evropi – objašnjava Glišić za „Politiku”. Prema njegovim rečima, interesovanje se vraća i za rakijske sorte šljive, što uzrokuje korektniju cenu ovog voća. 

– Nadamo se da će tako i ostati jer smo i mi zapostavili ovo voće prethodnih godina. Proizvođač je bio u lošoj poziciji kada mu je tih godina nuđeno osam do deset dinara po kilogramu. Treba više da cenimo svoju šljivu – ističe Ivan Glišić.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza