Naslovna  |  BIZnisINFO  |  Šta žig "čuvarkuća" garantuje potrošačima i kako se dobija
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

BIZnisINFO

18. 11. 2020.

Izvor: RTS

Šta žig "čuvarkuća" garantuje potrošačima i kako se dobija

Od sredine juna čak 393 "čuvarkuće" dobile su pravo na žig u projektu "Stvarano u Srbiji". Od ariljske maline i oblačinske višnje, potvrdu kvaliteta proizvoda domaćeg porekla, dobili su i proizvodi iz tekstilne, metalske, prehrambene industrije, trgovinski lanci. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Veljković kaže za RTS da je najveći broj onih koji su aplicirali i dobili žig iz oblasti prehrambene idustrije.

Saša Veljković je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, naveo je da je osnovna ideja celog projekta bila da ne zovu ljude da kupuju nešto samo zato što je iz Srbije, već zato što je kvalitetno.

Naglasio je da nije lako utvrditi da je nešto domaće i kao primer naveo da neki proizvođač ajvara kupi paprike iz Severne Makedonije, uveze tegle iz neke od okolnih zemalja i to sklopi i stavi neku etiketu moravske kolibe.

Na pitanje koliko se to često dešava, kaže da ima slučajeva.

"Ima i obrnutih slučajeva, da nešto za šta mislite da je strani brend se pravi od domaćeg voća, u domaćih fabrikama, naši radnici prave", kaže Veljković.

Kada je reč o utvrđivanju kvaliteta proizvoda, kaže da je to teže utvrditi, ali da se posmatraju mnoge stavke – specifičnost proizvoda, tehnologija proizvodnje, sastojci, da li su pantentirani i imaju neki vid intelektualne svojine, laboratorije i dobrovoljne analize, standardi kvaliteta, specijalna svojstva...

"Na sve to mi imamo i često posete članova tehničkih komisija koji obilaze pogone tih preduzeća, gledaju kako oni proizvode i na koji način i to je vid provere na terenu", rekao je Veljković.

Postupak nakon prolaska tehničke komisije je da ide proizvod na kraju na Savet i da kada to prođe dobija žig "čuvarkuća".

"Pri potpisivanju ugovora proizvođač se obavezuje da neće ni u nekom narednom periodu da promeni tu neku recepturu na uštrb kvaliteta ili na uštrb domaćih sirovina, jer bi u protivnom izgubio pravo na žig", naglasio je Veljković i dodao da se žig dobija na tri godine.

Najveći broj onih koji su aplicirali i dobili žig, skoro 60 odsto, je iz oblasti prehrambene idustrije.

"Uglavnom je u pitanju hrana, mlečni proizvodi, sirevi, sokovi, neka alkoholna pića i to je nešto gde očigledno Srbija ima odlične potencijale za razvoj, sirovinsku bazu", ističe Veljković.

Ukazao je da ima proizvoda i koji su odbijeni, da je apliciralo blizu 600, a žig dobila 393 proizvoda.

Foto:PKS

Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza