Naslovna  |  BIZnisINFO  |  Međunarodna organizacija rada: Radnici najskuplje platili cenu pandemije
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

BIZnisINFO

14. 02. 2021.

Izvor: N1

Međunarodna organizacija rada: Radnici najskuplje platili cenu pandemije

Približno 114 miliona ljudi u svetu ostalo je bez posla zbog pandemije kovid-19, ali i antipandemijskih mera i ograničenja njihovih država i kompanija. Najteže su pogođeni mladi radnici, žene, samozaposleni i nisko i srednje kvalifikovani radnici. I u 2021. godini svet je suočen sa neviđenom krizom poslovanja i velikom nesigurnošću ekonomskog ozdravljenja, upozorava Međunarodna organizacija rada, a prenosi portal UGS Nezavisnost.

Pandemija je uzdrmala planetarnu ekonomiju u razmerama kakve nisu zabeležene od Drugog svetskog rata, a ekonomski oporavak do kraja 2020. godine je skroman i neravnomeran, ukazuje Međunarodna organizacija (MOR) sa sedištem u Ženevi u izveštaju „Kovid-19 i svet rada“.

Analize MOR o uticajima pandemije na svetsku ekonomiju pokazuju da je u 2020. godini u svetu izgubljeno 114 miliona radnih mesta u odnosu na 2019. Najveći gubici zaposlenja bili su u Americi, a najniži u Centralnoj Aziji i Evropi, gde su sprovođene aktivne mere zadržavanja posla smanjivanjem radnog vremena i finansijskom podrškom preduzećima i radnicima, objavljeno je na portalu UGS Nezavisnost.

Najnovije ažurirane procene MOR-a su da je u toku cele 2020. godine usled pandemije u svetskoj ekonomiji izgubljeno 8,8 procenata globalnog radnog vremena u poređenju sa poslednjim tromesečjem 2019. godine, što je ekvivalentno gubitku 255 miliona poslova sa punim radnim vremenom. Pomenuti pad radnog vremena u 2020. godini predstavlja zbir veličina izgubljenog zaposlenja i smanjenja radnog vremena za one koji su ostali zaposleni.

Najveći gubici radnog vremena u svetskoj ekonomiji u toku 2020. godine ostvareni su u drugom tromesečju – 18,2 posto, što je ekvivalentno broju od 525 miliona poslova sa punim radnim vremenom od 48 sati nedeljno.

Procenjuje se da je u prošloj godini globalni prihod od rada (bez mera finansijske podrške) opao za 8,3 procenta, što iznosi 3,7 hiljade milijardi američkih dolara, ili 4,4 procenta globalnog bruto proizvoda. Najveći gubitak dohotka od rada ostvaren je u zemljama američkog kontinenta (10,3%), a najmanji u regionu Azije i Tihog okeana (6,6%).

Analize MOR ukazuju da se tokom drugog talasa virusne pandemije situacija poboljšavala, pa je tako u trećem kvartalu 2020. evidentirano smanjenje gubitka radnog vremena od 7,2 odsto u odnosu na 12,1 odsto u prvoj polovini 2020. godine. Rast radnog vremena, veći od očekivanog, posebno je bio izražen u zemljama sa srednje nižim prihodima.

Foto: Pixabay

Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza