Naslovna  |  BIZnisINFO  |  NBS uporno opominje - štednja u dinarima isplativija
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

BIZnisINFO

28. 10. 2013. Srbija

Izvor: Gde investirati

NBS uporno opominje - štednja u dinarima isplativija

Narodna banka Srbije uporno ponavlja da je štednja u bankama sigurna i isplativa, da se vodi odgovornija politika kamatnih stopa, s većom odgovornošću prema sopstvenoj stabilnosti i stabilnosti finansijskog sistema.

U proteklih godinu dana štednja u dinarima povećana je čak 32,6 odsto, dok je devizna povećana za 5,6 odsto. Ukupna štednja dostigla je 8,4 milijarde evra.

- Postepeno smanjenje kamatnih stopa na štedne uloge, što je tendencija kako u Srbiji tako i u drugim zemljama regiona, svakako ne daje osnova za tvrdnju da štednja više nije isplativa, što je teza koja u poslednje vreme pokušava da se plasira u javnosti - navode u Narodnoj banci Srbije.

- Ona je u smislu prihoda od kamate možda manje profitabilna, ali je zato sigurnost isplate važniji motiv koji opredeljuje građane da štede u bankama. Uz to, potvrdilo se da naši građani pretežno ne polažu štednju u banke koje nude visoke kamatne stope, već u banke čijim su uslugama i proizvodima najzadovoljniji. Činjenica da je štednja stranih građana dostigla iznos od blizu 300 miliona evra takođe ide u prilog tome da je štednja u Srbiji i dalje isplativa i sigurna.

Narodna banka Srbije, nadležna i za finansijsku stabilnost, više puta ukazivala je na neophodnost da banke vode politiku kamatnih stopa na štednju koja neće narušiti stabilnost finansijskog sistema. To se pokazalo kao opravdano ako imamo u vidu primere iz nedavne prošlosti kada su pojedine banke vodile politiku nelojalne konkurencije i privlačile klijente visokim kamatnim stopama na štednju, da bi na kraju država, kao garant, izmirivala njihove obaveze po štednim i ostalim depozitima.

 

Analize Narodne banke Srbije ukazuju na i dalje veću isplativost štednje u dinarima koja, pored viših kamatnih stopa, nije „opterećena“ porezom na prihod od kamate, poput devizne štednje.

U uslovima kada je kretanje deviznog kursa relativno stabilno, kakvo je i bilo u poslednjoj godini, štednja u dinarima pokazala se kao mnogo isplativija opcija za ulaganje u poređenju s deviznom štednjom.

Tako, na primer, štediša koji je 1. septembra 2012. godine oročio 100.000 dinara na dvanaest meseci po kamatnoj stopi od 10,2 % (koliko je tada u proseku iznosila stopa na dinarsku štednju oročenu na taj period), posle godinu dana štednje dobio je 110.180 dinara, odnosno njegov ulog je bio viši za 10.180 dinara.

Štediša koji je u istom periodu položio 100.000 dinara u evrima (844 evra) po kamatnoj stopi od 4,1 %, po isteku perioda oročenja i odbitku poreza dobio je 100.116 dinara (874 evra), ili 10.064 dinara (88 evra) manje od štediše koji je štedeo u dinarima.

Podaci pokazuju da bi devizna štednja postala isplativija samo u slučaju veće deprecijacije domaće valute. Isplativost je sigurno jedan od razloga zbog kojeg je u ovoj godini zabeležen znatan rast dinarske štednje.

Nema komentara.

Ostavi komentar