Naslovna  |  Blog  |  BLOG: TAMAN
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Blog

05. 12. 2019.

BLOG: TAMAN

Autorka bloga je dr Katarina Majstorović iz Čačka, doktorka filozofije, etičar

 

Dragi ljudi dobe volje, kako ste mi? Pitanje koje obično prečujemo i na koje ne dajemo nikakav odgovor, ili kažemo tek nešto, kaobejagi. Sezona je svođenja bilansa, ovo prednovogodišnje raspoloženje uzima maha. Popularno je da se nešto osvrćemo i tako u formi imamo iskreniji odgovor na pitanje „Kako si?“. I utisak mi je da smo nekako taman. Taman nam je zahladnelo, taman smo zamenili gume, taman poplaćali račune, taman čekamo platu. Taman nam je lažnih obećanja, tumača budućnosti, kvazi terapeuta, lažnog boljeg standarda. Taman nam je birokratije i digitalizacije. Taman nam je nemanja slobode i ljudskog dostojanstva. Taman nam je lišavanja vrednosti, monoteizma novca, obezvređivanja obrazovanja. Taman nam je monopola na informisanje, kupljenih termina za plasiranje „vesti“, nesluha za ugrožene, taman je odsustva socijalne empatije svake vrste. Tu su i klovnovi okićeni neznanjem, prostotom, funkcijama i titulama, lažno raskošnim konkubinama, tako da nam je i to taman. Taman je vizir svakodnevice, u kome bljesne samo neka nova, čak jadno smišnjena, degutantnost, nekakva nova posvećenost ataku na minimalni smisao, koji, taman što nismo zgrabili. Tako nam je taman prostote u ruhu navalentne lažne dopadljivosti, plasirane prenaglašenom vizuelnošću, koja vrišti uniformnim trendom veštačkih noktiju, trepavica, usana i ostalih akceleratora kiča. Taman nam je preporuka za čitanje „Tolstojevskog“ uz ležerne savete o tome „kuda otići na piće i lagani ručak“. Sve u svemu, taman nam je prevara i laži.


Čitali ste genijalno delo Stilske vežbe Rejmona Kenoa? Potpuno neponovljiv, doneo je novi pogled na književnost, kažu skinuo je rđu sa točkića književnosti. Piše o jednom te istom, banalnom događaju, ali iz mnogo različitih uglova. Kako se tip dugog vrata vozio autobusom, u kome su neki gunđali. Zatim je viđen na stanici Sen Lazar, gde mu je jedan čovek skrenuo pažnju da treba da prišije dugme na kaput. Keno je ovo ispričao na razne načine, u varijantama priprosto, ja pa ja, matematički, filozofski, ženski, u maniru građenja reči..., i pozvao čitaoce da i oni dodaju svoju varijantu, svoju vežbu stila. U maniru mog doživljaja toga kako smo, ili kako predložih da jesmo, evo moje stilske vežbe. Dobro pretpostavljate, naslov je TAMAN.


Sigurna sam da imam pravo na fikciju. Elemente realnosti ne poričem. Taman sam biće koje traži orijentaciju, prema nekom smislu. Taman je i prava nauka i dobra fikcija. Mislim da je naš putnik iz autobusa neopravdano ležerno prošao pored onih nezadovoljnih ljudi koji su protestovali, na stanici Sen Lazar. Mislite da oni nisu primetili da mu nedostaje dugme na kaputu, i da taman treba da ga prišije? Taman posla!


Katarina Majstorović,
doktor filozofije, etičar (taman)

Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza