Naslovna  |  Dijaspora  |  Naučili smo Amerikance da kažu: „Hristos se rodi“
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Dijaspora

12. 01. 2014. SAD

Izvor: Dijaspora

Naučili smo Amerikance da kažu: „Hristos se rodi“

Mira, Lana i Vera su tri Srpkinje koje bez obzira na višedecenijski život i mešovite brakove u Bostonu i dalje neguju srpske običaje. U ekskluzivnoj izjavi za Naše novine ove tri uspešne žene objašnjavaju kako su Amerikanci prihvatili našu tradiciju slavljenja Božića.

Mira Bišop, Lana Balač i Vera Veličković uspešne su Srpkinje koje već nekoliko decenija žive u Bostonu u Americi. Udaljenost od kuće i korena nije uspela da ih udalji od tradicije i običaja „srpskog Božića“ koji, kako kažu, svake godine obeležavaju sa porodicom i prijateljima.Život u tuđini, daleko od rodbine, ne predstavlja im smetnju za negovanje običaja na kojima su odrasli pa tako, kako ističu, svakog 7.januara okupe prijatelje različitih nacionalnosti koje su, kako kažu, uspeli čak da nauče kako da izgovore i „Hristos se rodi“.

Vera Veličković: Za Božić se uzima slobodan dan

U Americi živim od 1986. godine, penzionerka sam koja se trenutno bavi najlepšim poslom – svojim unucima. Radila sam kao grafički dizajner i dok sam radila u vreme američkog Božića, svi su znali da moj Božić tek dolazi. Uvek sam uzimala slobodan dan na Božić i to su Amerikanci znali da poštuju. Više puta smo kod kuće imali goste Amerikance koji su zajedno sa nama uživali u našoj tradiciji – bogatoj trpezi, pečenom prasetu, suvom voću, česnici, vrućoj pilećoj supi. Nekoliko puta smo imali goste, naše Srbe, bilo studente ili ljude koji su se trenutno našli u Bostonu a nisu imali gde da provedu svoj Božić.

 

Lana Balač: Muž mi je iz Belgije, slavimo oba Božića

Iako je moja porodica u Americi duže od 100 godina, mi i dalje slavimo srpski Božić. Mi smo uvek imali veliko slavlje uoči Božića, mama bi spremala i mesila danima, uvek je pravila sarmu, pitu sa sirom i jagnjetinu. Sada živim u Bostonu sa mužem koji je Belgijanac i imamo dvoje divne dece. Slavimo oba Božića, i katolički i pravoslavni, što je mnogima čudno, ali mi smo u mešovitom braku u kom je poštovanje najbitnije. Uvek idemo u crkvu na Badnje veče, kao i na sam dan Božića. Mnogi od nas nemaju mnogo familije u Bostonu tako da su naši prijatelji koji dolaze u srpsku crkvu postali deo naše porodice. Nadam se da će moja deca, koja su četvrta generacija Srba u Americi, nastaviti našu tradiciju.

Mira Bišop: Amerikancima je čudno što se Srbi ljube tri puta

Badnje veče u Bostonu je izuzetno svečano, fantastičan je osećaj ući u srpsku Crkvu Sveti Sava, koja je tada prepuna ljudi. Ono što je Amerikancima jako čudno je to što se ljubimo tri puta. Teško je objasniti čemu toliko ljubljenja kada smo se pre toga videli za Svetog Nikolu i tada isto poljubili tri puta. Mnogi od nas su u mešovitim brakovima i slavimo dva Božića. To je podjednako teško da se objasni i Amerikancima, ali i našoj deci. Ovde u Bostonu Srba je jako malo pa smo zato dosta okruženi ljudima iz drugih kultura sa kojima negujemo našu tradiciju. Čak smo i Amerikance naučili da izgovore na srpskom „Hristos se rodi“, oni zaista uživaju u našim običajima, pozitivna energija se lako prenese.Uoči Božića organizujemo večeru tokom koje naše žene i devojke nose poslužavnike sa kuvanom rakijom. Večera je uvek riblja čorba i prebranac. Iako je Božić praznik koji se slavi sa porodicom, mnogo je lepše biti u opštoj atmosferi slavlja. Pre nekih deset godina moji prijatelji i ja smo počeli da negujemo tradiciju okupljanja na večeri na sam dan Božića. Nažalost, ta proslava ne može da bude ni približna kao što je u Srbiji, zbog čega nas mnogi
kritikuju, ali nama je najbitnije da smo svi na okupu na taj dan.

Nema komentara.

Ostavi komentar