Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Čačak

03. 10. 2014. Čačak

Autor: G.Otašević Izvor: Politika

Čačak: Čitač tragova koji ni Kinezi nisu uspeli da kopiraju

zum našeg naučnika Milutina Stoilovića, koji je realizovao na Nacionalnom univerzitetu u Kanberi, uvršćen je među sto najznačajnijih otkrića u Australiji u dvadesetom veku. Njegov uređaj, nazvan polilajt, danas koriste forenzičari širom sveta, jer je izuzetno efikasan u otkrivanju nevidljivih tragova na mestu zločina

U jesen 1980. magistar fizike Milutin Stoilović primljen je na Australijski nacionalni univerzitet u Kanberi, sa zadatkom da osmisli i konstruiše prenosivi uređaj za otkrivanje tragova pomoću svetla. Bio je to projekat za koji je novac obezbedila Federalna policija Australije, i tražili su čoveka koji bi mogao da ga realizuje.

U junu te godine, Stoilović je sa suprugom i ćerkom sleteo na aerodrom u Sidneju, nameran da karijeru nastavi u Australiji. U Beogradu je ostavio posao asistenta na Veterinarskom fakultetu. Prilika da se iskaže i dokaže u novoj sredini ukazala se veoma brzo. 

– Moje predstavljanje na univerzitetu u Kanberi i razgovor sa komisijom trajali su 60 minuta. Posle toga su mi rekli da će jedan njihov čovek da me provede kroz grad, kako bih video da li mogu živim u prestonici Australije. Kad sam se vratio, saopštili su mi da sam primljen. Gotovo da nisam poverovao – kaže za naš list Milutin Stoilović.

Odluka da se baš njemu poveri konstruisanje prenosivog uređaja za otkrivanje tragova pomoću svetla počiva na činjenici da je imao iskustva sa fluorescencijom i da su retki naučni istraživači u toj oblasti.

– Ja sam se njome bavio usavršavajući se dodatno na Institutu za fiziku, čiji je deo za istraživanje u fluorescenciji bio smešten na fizici Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, koji je u to vreme bio pored Veterinarskog. U Kanberi sam imao odlične uslove za rad, nad glavom mi nisu stajali ni tutori, ni savetnici, ni „filozofi”. Jedino je povremeno u laboratoriju dolazio šef katedre na fakultetu, ali samo koliko da vidi da li sam tu – priseća se Stoilović.

Posle šest godina studioznog naučnog rada, nastao je uređaj nazvan polilajt, koji danas koriste forenzičari širom planete. Taj aparat uvršćen je među stotinu najznačajnijih izuma Australije u prošlom veku. Pomoću polilajta koji staje u običan kofer, forenzičar koji koristi razne filtere lako otkriva tragove krvi i sperme na mestu zločina, ljudskom oku nevidljive, i mnogostruko skraćuje vreme potrebno za prikupljanje materijalnih dokaza.

 

Od polovine prošlog stoleća, za razvijanje nevidljivih otisaka na papiru policija koristi nihidrin. Ta hemijska materija reaguje sa aminokiselinama (ima ih deset), proizvodeći ljubičasti otisak koji se mogao fotografisati i analizirati. Taj metod se i danas koristi širom sveta, mada su otkrivene i osetljivije materije koje potiskuju nihidrin. Stoilović podseća da je krajem sedamdesetih godina prošlog veka policija u Kanadi, kao veliku novost, počela da koristi snažan laser radi detekcije otisaka prstiju i dlanova samo upotrebom svetlosti, bez primene hemikalija. Ali, za korišćenje tog svetlosnog uređaja bio je potreban veoma jak izvor trofazne struje, uz vodu za hlađenje i poseban kamion za prevoz. Zato je policija na drugom kraju sveta, u Australiji, tražila nešto savršenije.

– Nihidrin je mogao da razvije samo jake otiske, ali ni oni nisu imali fluorescentna svojstva. Ali, kada se taj ljubičasti otisak tretira cink-hloridom, on prelazi u narandžastu boju i posle te reakcije pojavljuje se slaba fluorescencija. Ona sad zahteva jak izvor zelenoplave svetlosti određene talasne dužine. Otkrio sam da kada se takav otisak potopi u tečni azot na – 196 stepeni Celzijusovih, fluorescencija postaje sto puta jača. Ovaj metod je tako omogućio da se, pored jakih, fotografišu i slabi otisci, koji se do tada nisu mogli videti nihidrinskim postupkom. Obučio sam operatere u Australiji da razvijaju ove otiske i tako je bezbroj slabih tragova postalo vidljivo jer, u načelu, fluorescencija može da pruži hiljadu puta jaču sliku nego obična boja – ističe Stoilović.

Prvi prototip ovakvog izvora svetlosti nazvan je unilajt i završen krajem 1982. godine a konstruktor je sam, usput, savladavao tajne izrade fluorescentnih fotografija. Drugi, usavršeniji prototip unilajt 2 bio je završen 1986. Neposredno posle toga, Australijski nacionalni univerzitet je sklopio ugovor sa kompanijom „Rofin” iz Melburna, tako da je unilajt 2 prerastao u polilajt koji je počeo da se prodaje širom sveta, a danas su na tržištu treća i četvrta generacija.

Posle obavljenog konstruktorskog posla, Stoilović je kao stručnjak Australijske federalne policije u Kanberi počeo da rešava najteže slučajeve, od kojih su neki na odgonetanje čekali i po 12 godina. Držao je, a i danas to čini, brojne kurseve za primenu svetla u forenzičkoj nauci radi otkrivanja tragova, kao i kurseve za detekciju otisaka prstiju, i proputovao čitav svet. Kako ističe, u Kaliforniji se sreo sa neubedljivom, ilegalnom kopijom svog izuma, dok je u Kini dobio priznanje da tamošnji stručnjaci nisu mogli da načine svoju verziju polilajta.

Poklon MUP-u Srbije

Milutin Stoilović (73), inače rodom iz Trske kod Rače u Šumadiji, trenutno boravi u domovini i ovih dana obučava forenzičare u srpskim gradovima kako da koriste njegov uređaj. Našem Ministarstvu unutrašnjih poslova poklonio je dva polilajta – vrednost jednog je 25.000 australijskih dolara.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza