Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Čačak

11. 04. 2015. Čačak

Autor: V.Nikitović Izvor: 24 sata

Čačak: Gnezdo bunta

"Ne pristajemo da nas država pravi budalama. Ko zna, možda ovo bude uvod u novi 5. oktobar!" Ove reči mogle su se čuti se na nedavnom protestu čačanskih prosvetnih radnika, jedinom koji je u tom obimu organizovan u Srbiji povodom smanjenja zarada zaposlenima u ovom esnafu.

O reputaciji koju zbog svog zajedništva i nepopustljivosti prema vlastima imaju čačanski prosvetari, najbolje govori izjava ministra Srđana Verbića da je ovaj grad ’’osinje gnezdo prosvete’’. Ako se osvrnemo na prošlost, videćemo brojne primere koji dokazuju da je vlast od ovog grada i njegovih stanovnika uglavnom zazirala - i to s razlogom.

Sindikat obrazovanja Čačka (SOČ) ima skoro 20 godina dugu tradiciju samostalne i hrabre sindikalne organizacije. Imamo masovnost, dobru organizaciju i dobre kadrove, a predsednici sindikata po školama uvek su bili profesori uvažavani među decom i kolegama. Čačak ima obrazovne ustanove koje su među najboljim u Srbiji, a stvaraju vrhunske učenike. Kada osetimo da su taj kvalitet i profesionalni integritet ugroženi, logično je da postajemo buntovni – navodi Čačanin Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika  Srbije.

 

Kroz istoriju se pokazalo da Čačani ne prezaju da uđu u oštriji konflikt sa bilo kojom vlašću, a u najsvežijem sećanju je petooktobarska revolucija, u kojoj su, po mišljenju mnogih, presudnu ulogu odigrali upravo gnevni građani Čačka. Pokušavajući da pronikne u suštinu buntovnog odnosa Čačana prema političkim autoritetima, Dragan Matijević, inače profesor filozofije, kaže:

- Čačak je kroz decenije i vekove bio migracioni centar. Ovde su se nastanjivali ljudi koji su dolazili sa Javora, Zlatibora, Zlatara i Golije. To su violentni dinarci, hrabar narod sa prirodnom bistrinom. Njih nije lako prevariti jer ne podležu ideologijama. Iz te slobodoumnosti raste i njihov bunt. Što bi rekao Meša Selimović: ’’Misao rađa nezadovoljstvo, a nezadovoljstvo rađa pobunu’’. To je princip koji funkcioniše i u slučaju Čačana, a tako je, verujem, bilo i 5. oktobra – navodi Matijević.

 

Iako su živeli i vodili državu u različitim epohama, kralj Aleksandar, Josip Broz Tito i Slobodan Milošević imaju jednu zajedničku  karakteristiku - Čačak su zaobilazili u širokom luku i u taj grad su svraćali samo kad su morali.

Istorija neslaganja Čačka i Čačana sa vrhovnom vlašću svoje korene vuče još od 19. veka. Tadašnja varoš i njeni građani kroz čitavo  stoleće su bili znatno naklonjeniji dinastiji Obrenović, što Karađorđevići, nakon što su početkom 20. veka ponovo došli na vlast, nisu zaboravili.

 

U razdoblju od kraja Prvog svetskog rata do svoje smrti 1934. godine, kralj Aleksandar je samo jednom posetio Čačak i to kada je bio na sahrani vojvodi Stepi Stepanoviću, koji je svoje penzionerske dane provodio u rodnom gradu svoje supruge – navodi istoričar Goran Davidović.

Tokom svoje tridesetpetogodišnje vladavine Josip Broz je u Čačku boravio sedam puta, ali su to uvek bila proputovanja ka Užicu, a gotovo nikada planski nije dolazio u ovaj grad. Svaki put ga je na trgu i ulicama dočekivala razdragana publika, ali je Tito, kako su kasnije  naglašavali njegovi saradnici, ovaj kraj uvek doživljavao kao blizak ravnogorskoj ideji.

 

Još uvek se ispredaju priče o fijasku koji je doživeo Slobodan Milošević tokom svoje prve i, ispostavilo se, poslednje posete Čačku 15. decebra 1992. godine. Tadašnjeg predsednika Srbije, koji je bio na vrhuncu svoje političke moći, izviždala je grupa od stotinak opoziciono orijentisanih Čačana i zasula ga metalnim novcem dok je govorio ispred zgrade skupštine opštine. Stigao je da kaže svega nekoliko rečenica pre nego što ga je telohranitelj Senta Milenković uvukao u opštinsko zdanje.

 

Kada smo nešto kasnije krenuli njegovim službenim automobilom, trg se bio ispraznio, ali je grupa protestanata i dalje je bila tu. Kada smo ušli u kola, nekoliko pripadnika opozicije je pritrčalo do prozora sa Miloševićeve strane i izvređalo ga tako vulgarno da je i mene bilo sramota – kaže tadašnji gradonačelnik Čačka, danas novinar i publicista Rodoljub Petrović, koji naglašava da je ovaj grad zahvaljujući svom opozicionom statusu trpeo samo štetu.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza