Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Čačak

06. 09. 2015. Čačak

Autor: G.Otašević Izvor: Politika

Čačak: Radnici strahuju da Fabrika hartije ne bude prodata na kilo

Za Fabriku hartije u Čačku „Umka” ponudila 102, a užički „Oleks” 110 miliona. Predstavnik bivših radnika glasaće za prvu ponudu, jer garantuje da će fabrika ponovo početi da radi

U Srbiji se konačno dogodilo da i radnici dobiju pravo da prodaju svoju fabriku ali, kao za inat, u tom poslu ni dinar neće pripasti njima. Šapu na sve pare staviće banke, kao razlučni poverioci.

U Gradskoj upravi u Čačku juče je zasedao Odbor poverilaca Fabrike hartije „Božo Tomić” koja se prodaje iz bankrotstva, kao pravno lice, bez obaveza. Na oglas Agencije za privatizaciju prispela je samo ponuda od 102 miliona iz Fabrike kartona „Umka”, uz uplaćeni depozit, koja je otvorena 26. avgusta u Beogradu, ali je dan kasnije Agenciji ponudu (bez depozita) uputio i „Oleks” iz Užica obećavši 110 miliona, uz napomenu „da bi ta ponuda mogla da bude još veća”. U takvim okolnostima, odluka pripada odboru poverilaca, pošto su ponude daleko ispod granice da bi bile prihvaćene automatski. Fabrika je procenjena na 588 miliona dinara, a pravilima konkursa predviđeno je da stečajni upravnik proglasi najboljeg ponuđača za kupca ukoliko je ponuda bar za jedan dinar veća od 50 odsto procenjene vrednosti (294 miliona dinara).

Odbor poverilaca FH ima tri člana i čine ga Miloš Tripković, predstavnik bivših radnika FH i nekada predsednik Samostalnog sindikata u kolektivu, drugog daje ZOIL „Dunav”, trećeg JP „Gradac” iz Čačka čiji je osnivač Skupština grada. Juče su se razišli bez odluke i na nju će se čekati do sledećeg utorka i sednice Gradskog veća Čačka. Tripković se izjašnjava za „Umku”, predstavnik „Dunava” nema stav dok ne dođe direktor sa odmora, a gradonačelnik Čačka Vojislav Ilić i njegov zamenik Radenko Luković nisu hteli da se izjasne u ime „Gradca” dok ne čuju reč većnika 8. septembra. Čačanski rukovodioci tokom sedmice najavljivali su da će glas „Gradca” biti istovetan, kao i odluka bivših radnika FH.

– Iz ugla radnika, ponuda „Umke” je nesumnjivo prihvatljivija, iako je niža, i glasaću za nju jer garantuje da će Fabrika ponovo početi da radi i proizvodi. Sa druge strane, iz zvaničnih dokumenata utvrdili smo da se „Oleks” bavi ponovnom upotrebom razvrstanih materijala, što znači da bi fabrika u kojoj smo radili, ako je oni preuzmu, bila isečena i prodata na kilo – kaže Miloš Tripković za „Politiku”.

 

Početkom sedmice u Čačku je boravio i Miloš Ljušić, generalni direktor „Umke”, s kojim je ovde razgovarao i Slobodan Jelić, predsednik Gradskog veća Samostalnog sindikata.

– Direktor Ljušić saopštio je da bi, po preuzimanju FH, poslovni program u Čačku obuhvatao sakupljanje i dalju preradu starog papira i drugih vrsta ambalažnog otpada, pet-ambalaže i folija, kao i izradu kartonske ambalaže za vino. „Umka” je, kako on tvrdi, spremna da u naredne četiri godine u Fabriku hartije uloži osam miliona evra i tako zaposli sto radnika, a zatim još i 30 u reciklažnom centru – ističe Slobodan Jelić za naš list.

Zahvaljujući stalnim ulaganjima, koja su od 2004. godine dostigla 45 miliona evra, fabrika u Umci je podigla kapacitet sa ondašnjih 40.000 na trenutnih 110.000 tona kartona godišnje. Zapošljava 380 radnika i posluje u sastavu „Kapastar” grupe, čije su članice još „Avala Ada” (komercijalna i transportna ambalaža), „Jafa Crvenka” (biskviti), Fabrika hartije Beograd (ambalažni papir) i „Papir servis” FHB (prikupljanje otpadnog papira i ambalaže). „Umka” je najveći recikler u Srbiji i 85 odsto proizvedenog kartona izvozi u skoro sve evropske države.

Fabrika „Božo Tomić” je najstariji industrijski pogon u Čačku, koji je počeo da proizvodi papir 1930. godine, ali sve mašine stale su marta 2011. godine, kad je preduzeće bilo u posedu Hrista Kovačkog iz Bugarske. Usledili su stečaj, otpuštanje 260 radnika i bankrotstvo.

Priznata potraživanja poverilaca prema Fabrici hartije iznose 2,15 milijardi dinara ili 18 miliona evra. Razlučni poverioci (banke) potražuju čak 174 miliona dinara i odmah će uzeti sve pare koje budu položene u stečajnu masu, bilo koja od dve pomenute ponude da bude prihvaćena.

– Zato bivši radnici, nažalost, ne mogu očekivati ni dinar od ove prodaje. Kad bi prodajna cena fabrike bila bar 300 miliona dinara, onda bismo i mi mogli da dobijemo nešto, recimo po tri zaostale plate. Ali, to je samo mašta – navodi Miloš Tripković.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza