Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Čačak

16. 03. 2016. Čačak

Autor: G.Otašević Izvor: Politika

Čačak: Naša malina opet na krovu sveta

Sa prošlogodišnjim rodom od 79.000 tona Srbija je ubedljivo najveći proizvođač na planeti, kaže za „Politiku” Felipe Rosas Osa iz Santjaga de Čilea, generalni sekretar Svetske organizacije za malinu (IRO)

Generalni sekretar Svetske organizacije za malinu (IRO) Felipe Rosas Osa saopštio je da je Srbija, po ukupnom prinosu u  2015. godini, ponovo postala vodeći proizvođač ovog voća u svetu.

– U Srbiji je utvrđen rod od 79.000 tona i vaša zemlja je prošle godine bila ubedljivo najveći proizvođač na planeti. Na drugom mestu su Sjedinjenje Američke Države sa proizvodnjom od 66.000 tona, slede Poljska, gde je rod procenjen između 50.000 i 60.000 tona, i Čile sa 39.000 tona – rekao je za „Politiku” inženjer Rosas (58), koji živi u Santjagu de Čileu.

Ta organizacija osnovana je 1998. godine, okuplja 12 država koje drže 85 odsto svetske proizvodnje. Naša zemlja je, inače, jednom već bila na vrhu svetske liste proizvođača, 2006. godine, sa rodom od 90.000 tona. Najveća robna proizvodnja u svetu se, već godinama, ostvaruje u Srbiji koja više od 95 odsto svežih i prerađenih plodova maline plasira na svetsko tržište.

Pretprošle godine, takođe prema podacima IRO (International Raspberry Organization), najveću proizvodnju imala je Poljska (100.000 tona), zatim SAD (75.000), Srbija (60.000) pa Čile (45.000).

– Vremenske prilike u 2015. nisu pogodovale gajenju maline u većini zemalja, zbog čega je došlo do osetnog pada u proizvodnji. Naročito u Poljskoj, što je posledica izuzetno duge i hladne zime, hladnog i vlažnog proleća i velike suše sa kakvom se proizvođači u toj zemlji do sada nisu susretali.  Dugoročno, proizvodnja maline u Poljskoj i dalje će da bude u padu. Jedan od razloga su izraženije vremenske nepogode nego u našoj zemlji, drugi je odliv radne snage u zemlje EU. Zbog sve većih površina pod malinom u našoj zemlji, problem radne snage može se i u Srbiji pojaviti kao ograničavajući činilac daljeg razvoja ove izuzetno značajne privredne, ne samo poljoprivredne delatnosti – objašnjava za naš list dr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo, jedan od vodeći srpskih stručnjaka za malinu.

 

 

Problemi sa kojima se susreću naši proizvođači postoje već godinama a najznačajniji su, po oceni dr Leposavića:

– Neplansko, a lane i stihijsko povećanje zasađenih površina, čak i na prostorima gde ne postoje ni najosnovniji uslovi za kvalitetnu i isplativu proizvodnju maline. To je praćeno nedostatkom kvalitetnog sadnog materijala, bilo da je proizveden u Srbiji bilo da je uvezen. Čest je i uvoz zaraženih sadnica, čime se problem samo uvećava.

U ovoj deceniji veliki problem je i masovno sušenje rodnih zasada.

– Ako se izuzme izbor neodgovarajuće parcele, najčešći prouzrokovači sušenja su neke vrste gljiva iz roda truležnica korena. Simptomi bolesti se ispoljavaju u vidu iznenadnog i naglog uvenuća i propadanja izdanaka pred kraj proleća i početkom leta. Takođe, zbog uvoza sadnog materijala zaraženog rakom korena (sorte tjulamin i polka u 2010) i distribucije sadnica iz zasada podignutih od ovog materijala, u našoj zemlji skoro i da ne postoje kvalitetni zasadi ove dve sorte – ističe dr Leposavić.

On dodaje, da je pored sortne čistoće, preduslov svake uspešne proizvodnje zdravstveno ispravan sadni materijal, te da je potrebno sprovesti i dve grupe mera:

– Najpre kratkoročne, radikalnu kontrolu postojećih matičnjaka na prisustvo fitopatogenih gljiva, i kontrolu zemljišta na kojima se podižu novi matičnjaci, kao i materijala od kog nastaju. To podrazumeva i efikasniji sistem nacionalne fitosanitarne službe radi zaustavljanja prometa zaraženog sadnog materijala iz registrovanih i neregistrovanih matičnjaka. Dugoročno, neophodno je stvaranje predosnovnog i osnovnog sadnog materijala u naučnim institutima, od koga će se proizvoditi sertifikovani sadni materijal, kao i upis u registre svih proizvođača i uvoznika sadnica, uz organizovanje profesionalne nacionalne fitosanitarne službe.

Posebnu pažnju, navodi dr Leposavić, neophodno je posvetiti bezbednosti i zdravstvenoj ispravnosti proizvoda koje nudimo (naročito su značajni virusi u plodovima – noro virusi), zatim sadržaju pesticida, i na ono na šta su kupci ovih proizvoda posebno osetljivi, a to je da nisu genetski modifikovani organizmi.

– Radi jačanja proizvodnje maline u našoj zemlji moramo razmišljati i o uvođenju određenog podsticaja na svaki izvezeni kilogram maline, proizveden u Srbiji ili reizvezen. Od podsticaja, deo izdvajati za nagrađivanje proizvođača, drugi za efikasne stručne službe na terenu, treći na istraživanja i razvoj tržišta. To je put za dugoročan rast ove proizvodnje u Srbiji, koja je prošle godine nacionalnoj ekonomiji donela izvozni prihod od oko 200 miliona evra.

Nema komentara.

Ostavi komentar