Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Požega

17. 11. 2012. Požega

Autor: P. Stojaković

REPORTAŽA: Zanat - siguran posao

Mnogi zanati u Srbiji iščezli su pred naletom savremenih tokova života, industrijske proizvodnje, ali i zbog slabog interesovanja mladih. Međutim, postoje i oni koji su upravo u nekom od zanata pronašli sebe, a tako izbegli mogućnost da budu deo sve brojnije populacije nezaposlenih. A i kriza je uticala da se sve više građana obraća zanatlijama, posebno obućarima, jer su nove cipele za mnoge luksuz, a starim se uz veštog majstora može produžiti vek nošenja.

Svakog jutra, osim nedelje, Radovin Marković stiže na posao u svoju radnju na požeškoj pijaci. Za razliku od mnogih vršnjaka on se još od malih nogu opredelio za zanat obućara. Zbog toga i nije ulagao preterani trud u školovanje, jer je najteži majstorski ispit morao da položi kod svog dede. Od njega je i nasledio zanat kaže ovaj mladi obućar, nastavljajući svoju priču :"Srednju školu nisam završio, odmah sam i pre završetka osnovne škole krenuo ovo da učim. Privuklo me malo uz dedu, dok sam bio mali sve sam kod dede dolazio. Posle me malo i on poterao to da radim, ja sam pristao i evo već treća godina radim sam". 

Sa navršenom 21 godinom života, Rade spada u najmlađe obućare u zlatiborskom okrugu, ali verovatno i van užičke regije. On tvrdi da se od ovog zanata može pristojno živeti."Nije to toliko teško" - kaže obućar Ra : "Ima i zarade, ima tu, samo mora da se radi, ne vredi. Kriza jeste, ali može da se zaradi".

A ekonomska kriza navela je mnoge mušterije da umesto nove obuće, kod majstora provere i srede ono što je do juče praktično bilo otpisano iz upotrebe. Zbog toga oni koji uđu u radnju kod Rada obućara kažu je i u 21. veku nezamisliv život bez tog zanata : "Ne može, ne može. Flekice, ja radim u prodavnici obuće, brzo se flekice poderu i baš mora često". Ja mislim da ne može, jer ima obuće jeftine, ali to je za mesec dva da obuješ. To su kineske, a ako ćeš da kupiš dobru obuću treba dosta para".

Ovim rečima Radove mušterije samo potvrđuju da svim zanatima u Srbiji još uvek nije odzvonilo. I taman kada smo se spremali da završimo razgovor sa mladim obućarom u radnju je ušla još jedna mušterija i započela uobičajen razgovor sa Radetom :"Evo ovako majstore. Vidiš ove čizme, je li ima šanse da se skrati? Ovo je gore višak, ja htela da bacim čizme, ali žao mi, baš su od dobre kože". "Više se donosi stara nego što se kupuje nova obuća" kaže Rade i nastavlja : "Nema se para, slabo. Narod krpi i što može i što ne može".

Bez alata nema zanata, a Rade kaže da je danas retkost da neko pravi takav obućarski alat, kakav je koristio njegov deda. Zbog toga on još uvek koristi taj stari alat, ali i mašinu marke "Singer", koja datira iz dvadesetih godina XX veka. Bez obzira na godine starosti i upotrebe još uvek dobro dođe za savršen štep na kožnoj galanteriji. Obućar Rade kaže da je bolje raditi kao zanatlija, nego biti nezaposlen, ali mnogi njegovi vršnjaci traže atraktivnija zanimanja, za koja je teško pronaći posao. Zato je rešenje biti sam svoj gazda, ali i baviti se zanatom za koji će uvek imati mušterija, smatra Radovin Marković.

 



Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza