Naslovna  |  Sport  |  PISMO IZ DIJASPORE: Prva šahovska liga – post mortem
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Sport

24. 11. 2012. Las Palmas

Autor: Dragan Barlov

PISMO IZ DIJASPORE: Prva šahovska liga – post mortem

Dragan Barlov je ex šampion Jugoslavije u šahu , poliglota i "udarna pesnica" kragujevackog ŠK "Radnicki" na ekipnom prvenstvu Srbije, koji poslednjih desetak godina živi u Španiji.Prenosimo vam njegove utiske sa šahovskog turnira koji je letos održan u Vrnjačkoj Banji, koje je poslao našoj redakciji.

19.avgust: Madrid Barajas, Španija

 Kreċem sa suprugom za voljenu Srbiju. Motiv: prva šahovska liga. Mesto odigravanja, upravo ono gde sam proveo svoju najlepšu šahovsku mladost: Vrnjačka Banja. 20.avgust: budim se u voljenoj Srbiji. Pijem prvu jutarnju kafu. Izlazim na suncem obasjanu terasu i uživam u mirisu iz pečenjare prekoputa. Kakva sreċa? Pa naravno ogromna, to kod mene u Španiji nema.

 

Odlazim u klub da se vidim sa igračima iz ekipe i ostalim šahovskim ljubiteljima koji svoje slobodno vreme ili poslednje penzionerske dane provode u najlepšem šahovskom kutku na svetu. Dogovor je pao: kreċemo popodne sa Nenadom Ristiċem oko 18h. Ali uz put imamo i jednu važnu misiju: da posetimo jednog od najboljih kragujevačkih igrača svih vremena, Predraga Miliċeviċa, koga je teška bolest odavno udaljila od magične igre na 64 polja. Nestrpljiv sam, jedva čekam da se pokrenemo, da vidim tu „prokletu“ Vrnjačku Banju koja mi je u krvi još od 1967. godine, kada sam kao talentovani mladi igrač učestvovao na šahovskom seminaru koji je vodio Nikola Karaklajiċ. A iza toga mnogo velemajstorskih turnira, i šahovskih kupova. Poslednji put sam bio 1992. godine. Pa zar je moguċe da se vraċam na mesto šahovskih i drugih „zločina“ posle 18 godina?

Stigosmo i na mesto jednog od mnogobrojnih „zločina“, u hotel „Fontana“. Prijava na recepciji, penjanje liftom do sobe, pa inspekcija sobe. Ne vidim nikakve promene. Sve je nekako skromno, da ne kažem „sindikalno“. Ali nije važno, sve funkcioniše. A onda ono što sam skoro dve deceniji očekivao sa velikim nestrpljenjem: direktni sudar sa gospodjicom Vrnjačkom Banjom, njenim čuvenim kolačima, i opojnim mirisima, koje čarobni Goč svakodnevno šalje kroz svoje prelepe šume dole u niziju da u njima mogu da uživaju svi smrtnici ovoga sveta. Na putu do hotela „Zvezda“ osmotrih sve vrlo pažljivo. Ima puno promena. Dobro je, pomislih, Vrnjačka Banja je sve lepša i lepša…

Sutradan ujutru pozdravih se sa mnogobrojnim šahovskim kolegama na sastanku kapitena. Prvo kolo igramo sa Smederevom. Sam sastanak je bio tehničkog karaktera, ali ono što je bilo interesantno je svakako bio zahtev velemajstora Stefana Djuriċa da ne piše poteze, zbog teške operacije mozga, i lekova koji ga usporavaju i smetaju mu da se koncentriše i piše poteze. Biċe frke, pomislih! Ali na moje veliko iznenadjenje, valjda po prvi put u svojoj istoriji, Srbi su se složili i omoguċili našem poznatom velemajstoru da ne piše poteze, uz „kaznu“ oduzimanja 15 minuta od početnih 90 minuta. Neċu da Vas davim sa onim što se dešavalo u svakom kolu, jer mislim da je ono što se dešavalo van šahovske table mnogo interesantnije. Naravno, kao i svake godine, na terasi hotela „Zvezda“ bila je vrlo radna atmosfera. Od ranog jutra velemajstor Slobodan Martinoviċ je držao svoj kružok, pregledavajuċi sve partije iz biltena. Oko sebe je uvek imao par naših poznatih igrača, ali i nekoliko amatera tako da su analize uvek bile fenomenalne. Zamislite kako izgleda kad ovo društvo analizara jednu poziciju sat ili dva, a onda se oko 11h pojavi velemajstor Branko Damljanoviċ sa ogromnom šoljom kafe, sedne, ispruži svoje dugačke noge, ošacuje poziciju i kaže: „Kakve su bre ovo gluposti“?

 I na susednim stolovima je bilo burno. Mečevi izmedju predsednika „Sloge“ iz Kraljeva, gospodina Semiċa i Ivana Sedlaka iz Subotice, takjodje su privlačili pažnju, ali uglavnom konobara iz hotela „Zvezda“. Igraju solidno, ali se otvaraju dosta pacerski… I tu u blizini na par stolova, preferans, pa crne mace i remi. Naravno, kartaške igre su uvek bile neazaobilazni deo šahovskog miljea.

Obradovah se jednog dana, kada se na terasi pre početka 4. kola pojavi čuveni „Garinča“ iz Vrnjačke Banje, koji je valjda ostavio svoje kosti pomažuċi svim stranim i našim igračima koji su prodefilovali kroz Vrnjačku Banju. Ostario je, ima skoro osamdeset godina, ali je duhom ostao još uvek mlad. Posle ovog susreta sa njim i ja sam se nekako podmladio…

Ima li nešto lepše na svetu, nego doručkovati čuvena „srneċa ledja “ u „Švajcariji“? Suncem obasjana Vrnjačka Banja, a mi se „sakrijemo“ u hlad stogodišnjih lipa u restoranu „Švajcarija“, poručimo „srneċa ledja“ i vraċamo se u bližu ili dalju prošlost, prepričavajuċi anegdote sa turnira. Ova liga ċe verovatno uċi i u šahovsku istoriju kao jedina na kojoj je jedan savezni selektor dobio opomenu zbog oblačenja. Pa zar velemajstor Siniša Dražic ne zna da je garderoba sastavni deo imidža jednog igrača? Nadam se da ċe naši šahovski funkcioneri imati u vidu ove činjenice, jer u odnosu na Prvu šahovsku ligu, šahovska olimpijada koja se ove godine igra Sibiru u gradu Khanty Mansiysk, ċe biti jedna velika šahovska, ali i modna pista. Naravno, Siniša Dražiċ ċe biti na velikim mukama, jer ċe morati da obuče ne samo sebe, nego i još 5 igrača iz reprezentacije, a priznaċete, to nije nimalo lak posao!

 Po prvi put u istoriji kragujevačkog šaha, Kragujevac je imao dva predstavnika: „Radnički“ i “ Vodovod“. Želeo bih da istaknem naklonost direktora kragujevackog Vodovoda, gospodina Ċetkoviċa, prema drevnoj igri. Iako su teška vremena, shvatio je da je šah izvanredan marketinški mehanizam i napravio izvanrednu ekipu koja se do samog kraja borila za pobednički trofej. Neka ovaj primer direktora kragujevačkog vodovoda bude primer i ostalim kragujevačkim biznismenima. Šah je relativno jeftin sport, ali otvara prozor u svet…

 Ekipa „Radničkog“ se borila kao i uvek izvanredno. Bila je prava milina uživati u pobedama naše prve table, Zahara Efimenka, koji je u pojednim partijama održao prave šahovske lekcije mnogim poznatim igračima. Dejan Antiċ je takodje igrao odlično, izgleda da mu vise odgovaraju „sirtaki“ i „gyros“ nego kenguri i nojevi! Goran Pavloviċ je bio siguran, ali zbog zdravstvenih problema nije mogao da igra veċinu partija. Podbacili smo ja, Boško Abramoviċ, Zoran Novoselski i Nenad Ristiċ. Nažalost, u ekipnom šahu je uvek tako: ne mogu svi da igraju dobro! Skromno 8. mesto je na kraju ipak realnost. I završi se još jedna liga…

Prodje mi tih jedanaest dana kosmičkom brzinom, pa se setih one čuvene:“Sve što je lepo kratko traje“. Znam da ċe mi i ovih preostalih deset dana takodje proleteti vrlo brzo, ali šta je tu je. Vreme se ne može zaustaviti! HASTA PRONTO ( do skorog vidjenja ) 

Nema komentara.

Ostavi komentar