Naslovna  |  Vesti  |  Koliko je realno povećanje penzija?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

26. 11. 2018.

Izvor: Agencije

Koliko je realno povećanje penzija?

Budžet za 2019. godinu naći će se pred poslanicima ove nedelje. Ministar finansija Siniša Mali planirao je da se izdaci za plate povećaju 22 milijade dinara, dok će za veće penzije biti izdvojeno 35 milijardi dinara.

To znači da će primanja biti veća od osam do 13 procenata. Pre nego što se nađe pred poslanicima, pitali smo ekonomiste hoće li ipak u državnoj blagajni tokom sledeće godine biti prostora za još jednu povišicu.

Temelj državne kase jeste rast privrede od 3,5 odsto. Ukoliko rezultati budu bolji od plana, može da se otvori prostor i za dodatno povećanje plata i penzija. Koliko je to i realno?

Saradnik Makroekonomskih analiza i trendova Ivan Nikolić kaže da ako bismo išli nekom hronologijom, onda možemo biti optimisti.

"Ja verujem da će se vlada ponašati vrlo umereno, konzervativno, štedljivo kao i prethodnih godina. Tako da, ako privredna aktivnost bude dozvolila, svakako će vrlo rado korigovati još jednom, naviše plate i penzije", naveo je Nikolić.

Dok Nikolić smatra da taj novac ne bi otišao u potrošnju, kao pre desatak godina, Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, ne misli tako. Podseća da su plate ove godine u javnom sektoru porasle oko devet odsto, a toliko je planirano i za sledeću.

"Kumulativno povećanje je blizu 19 procenata za samo dve godine. To je brže od rasta BDP-a i brže od rasta plata u privatnom sektoru. Prema tome, čak i da ta mogućnost postoji ona ne bi trebala da se iskoristi", rekao je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

U novcu, ukoliko privreda raste jedan procenat više od očekivanog - poreski prihodi u budžetu bi mogli da se povećaju za oko 12 milijardi. Računice pokazuju da bi građani i penzioneri mogli da se nadaju dodatnom povećanju za nešto više od procenta.

Arsić misli da ne bi trebalo da pravimo takvu vrstu računice, već bi trebalo da razmišljamo dugoročnije.

"Ne da povećavamo dodatno plate i penzije koje ionako rastu brže nego u privatnom sektoru, brže od BDP-a, već bi trebalo razmisliti da li možemo da uradimo nešto da stvorimo uslove da raste privreda brže u narednim godinama, a samim tim da se nastavi održiv rast plata i penzija i u 2020. i 2021 i narednim godinama", navodi Arsić.

Izvesno je da je budžetom za narednu godinu planirano rasterećenje privrede od 0,75 odsto. Taj novac od 12 milijardi dinara, odnosno 100 miliona evra ostaće privredei, umesto da ide u budžet.

Ekonomisti predlažu ministru da ukoliko se pojavi i višak, da ga možda iskorsititi za dodatno smanjenje poreza privredi.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza