Naslovna  |  Ne propustite!  |  Šta donosi odluka EP o pomeranju sata?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Ne propustite!

09. 02. 2018.

Izvor: Agencije

Šta donosi odluka EP o pomeranju sata?

Odluka Evropskog parlamenta o tome da bi trebalo ukinuti letnje pomeranje kazaljki na satu prema prvim tumačenjima ne znači automatsko ukidanje letnjeg računanja vremena za sve clanice EU, nego će one same moći odlučivati o tome.

Rezolucije EP nisu obavezujuce za Komisiju i SE, one su samo pritisak na ta tela da donesu određenu odluku, prenosi portal „Indeks“.

“Rezolucija će samo ukinuti usklađenost računanja vremena u celoj EU i vratiti tu temu nazad zemljama članicama. Zemlje clanice moći će slobodno da odluče o vlastitim režimima: mogu da odluče da zadrže letnje vreme ili će ga ukinuti“, navodi se u saopštenju.

Neki evroparlamentarci smatraju da bi države trebalo da imaju pravo da odaberu vreme koje će zadržati, odnosno da se mogu odlučiti i za trajno letnje računanje vremena. Drugi pak upozoravaju da će samostalnost u odlučivanju stvoriti probleme za unutrašnja tržišta.

Kako je za portal “Indeks“ navela hrvatska predstavnica u EP Biljana Borzan najbolje bi bilo kada bi se donelo ujednačeno rešenje za celu EU.

“Problem je u tome što nisu potrebe svih zemalja jednake. Na primer, u zemljama na severu Evrope dani počinju par sati kasnije ujutru nego u Hrvatskoj ili Grčkoj. To pak znači, sasvim legitimno, da će svaka vući na svoju stranu pa će biti teško dogovoriti se. A ako se ne dogovore, ako Evropa po računanju vremena bude ličila na leopardovo krzno, biće haosa, problema u vazdušnom prevozu, trgovini i slično. Već i ovako, sa tri vremenske zone, imamo problema“, rekla je ona.

Nenad Jarić Dauenhauer u tekstu podseća da mnogi strucnjaci ističu da je letnje računanje vremena zastarela ideja koja je nekog smisla imala u vreme kada su se u večernjim satima koristile sveće, ali ne i danas.

Brojna istraživanja su medutim pokazala da ono nema nekih ozbiljnih uticaja na potrošnju energije, ako uopšte ima ikakvih, prenosi B92.net.

Uvođenje takozvanog letnjeg računanja vremena izvorno je predloženo radi štednje energije kao “Đelajt sejving tajm“ (DST).

Prvi ju je 1784. godine predložio Bedžamin Frenklin u jednom eseju. Prelazak je zvanicno prvi put sproveden u delo u Kanadi 1908, a potom su ga 1916. godine uvece Nemačka i Austrougarska za vreme Prvog svetskog rata, radi uštede goriva.

Ideje se ponovo setila Francuska tokom naftne krize 1972. Iako pomeranje kazaljki nije doveli do nekih merljivih ušteda, Nemačka je sledila Francusku, a za njom su se povele i brojne druge evropske zemlje.

Dmitrij Medvedev je 2011, kao tadašnji predsednik Rusije, najavio ukidanje pomeranja kazaljki na satu iz zdravstvenih razloga. Ipak, odlučio je da novi standard za Rusiju bude letnje, a ne zimsko računanje vremena. Međutim, Duma je 2014. odlučila da standardno vreme bude prirodno, zimsko računanje vremena.

U poslednje vreme argumenata koji govore o uštedi energije sve je manje, takode sve je više dokaza da prebacivanje sata uzrokuje zdravstvene probleme zbog poremećaja u spavanju.

Takođe, postoje različite terorije prema kojima pomeranje kazaljki na letnje računanje utiče na broj saobracajnih nesreca, da češće ljudi stradaju na poslu, kao i da u prva tri dana od prelaska na letnje računanje broj srčanih udara raste za pet odsto.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza