Naslovna  |  Ne propustite!  |  Promocija knjige "Zapadnomoravski rudnici uglja"
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Ne propustite!

07. 08. 2015. Čačak

Izvor: ObjektivNo1.

Promocija knjige "Zapadnomoravski rudnici uglja"

U Međuopštinskom istorijskom arhivu u Čačku, povodom Dana rudara održana je promocija knjige Slađane Lukovi i Svetislava Lj. Markovića "Zapadnomoravski rudnici uglja".

U Čačku je,  10.januara 1949.osnovano kao Sresko preduzeće za lokalnu industriju  Vujan čiji je zadatak bio da objedini sva dotadašnja preduzeća na teritoriji sreza (mlinove, vunovlačare, ciglane i krečane) i da se stara o podizanju novih industrijskih pogona lokalnog značaja,  u čijem sastavu su radili rudnici Voljavča, Bresnica, i Donja Gorevnica. Zapadnomoravski rudnici uglja Rade Vilotijević – Mrčajevci nastali su spajanjem Tavničkih rudnika uglja Rade Vilotijević Kraljevo (osnovano 1. Februara 1945) i  Zapadnomoravskih rudnika uglja  Vujan Čačak ,  2.februara 1963. U sastav preduzeća bili su rudnici  Donja Gorevnica,  Ilijak u Mrčajevcima, Voljavča u Bresnici, Strmužak i Bajovac u Tavniku. Prestali su da rade 11. Jula 1968(izuzimajući Bajovac  koji je radio do februara 1987. Najveća proizvodnja  uglja u Zpadnomoravskom basenu kretala se od 100.000 do 180.000 tona godišnje i to 40% mrkog uglja i 60% lignita

 


Zapadnomoravskio basen lignita i mrkog uglja ubraja se u red najvećih nalazišta uglja na teritoriji Srbije i zahvata površinu od 1.000 km2 , sadrži znatne rezerve tvrdog lignita i mrkog uglja. Kako se nalazi  između Čačka i Kraljeva  još se naziva čačansko-kraljevački basen koji se  prostire od sela Mojsinja do potoka Voljavče u pravcu zapad – istok . Eksplotacija uglja u zapadnomoravskom ugljenom basenu započela je u drugoj polovini XIX veka (rudnik u Tavniku) i trajala je do kraja šezdesetih godina XX stoleća, kada je većina ugljenokopa prestala da radi. Jedini aktivni ugljenokop bio je Bajovac koji je radio do sredine devete decenije prošlog veka. Ovo su činjenice koje ostaju  zabeležene u izveštaju o radu a sećanje Milosava Radojkovića iz Tavnika, podseća kakvi su uslovi bili u prvim godinama rada:
„Oko 1948 do možda 1954,5. nije bilo odeće i obuće. Radili su ljudi u svom odelu i obući.  Drvena kolica su gurali u jami. Vagončići su bili od drveta, samo točkovi metalni. Vukli su vodu u buradma. Momir Obradović u drvenom buretu od 1000 kila sa kravama je vukao vodu na rudnik.“


„Rudnik Bajovac me pratio deset dana u Kupare na more. To je bilo o trošku rudnika. Slali su me i sedam dana u Aranđelovac na odmor.  ...Išli smo kolektivno na vašer u Guču jedan dan... Ja sam izbegavao zato što sam se trudio da radim kod kuće taj dan. Bio sam siromašan. Ja iz druge smene izađen u 11 sati , pođem kući i ne predajem lampu rudarsku nego je uzmen pa na livadu sa lampom i kosom. Kosim dva tri sata, pa odem kući.“

 


Ova dragocena knjiga,  napisana je  na osnovu primarnih istorijskih izvora- dokumenata koja se čuvaju u kraljevačkom i čačanskom arhivu.  Kao poseban deo  knjige izdvajamo   165 strana koje su autori ispisala koristeći  matičnie knjige zaposlenih rudara u Zapadnomoravskim rudnicima iz  kojih saznajemo osnovne podatke; ime zaposlenog , ime oca  i prezime, datum i mesto rođenja, zanimanje i stručnu spremu, kao i period rada , odnosno  razlog prestanka. U Tavniku je bilo   1.300 zaposlenih;  u Vujnu – je bilo ukupno 1.113; u Zapadnamoravskim rudnicima Rade Vilotijević- radilo je 1.877; i  u rudniku Bajovac posle stečaja ZMR Rade Vilotijević njih 213.  

 

  Vrednujući knjigu kao delo koje nudi neprocenjivi izvor podataka, jer je prvenstveno bazirana na istorijskim izvorima, a obogaćena sećanjima zaposlenih, dobila je preporuku da bude odštampana od četiri uvažena recenzenta, to su:  dr Mila Pavlović, redovni profesor Geografskog fakulteta u Beogradu, dr Ilija V. Popović, geograf, dr Miloš Timotijević, istoričar i Miroslav Mitrović diplomirni rudarski inženjer. Korekturu je izvršila Jasmina Nešović, lekturu – Janko Tepavčević, prevod rezimea na engleski dao je Radovan Vasojević. Tehnički urednik je jedan od autora  Svetislav Lj.Marković, dizajn korica potpisuje  Snežana Savić, štapano je u štampariji COPY Xerox- Čačak; na 370 strana u 100 primeraka, izdavač je Međuopštinski istorijski arhiv Čačak.

 


    Autor  Slađana Luković (rođeno Zucović) profesor je geografije, iz Kraljeva , detinjstvo je  provela u Tavniku, što u mnogome objašnjava njeno opredeljenje da osvetli priču o rudarima i rudniku. U Lađevcima je završila osnovnu školu, u rodnom gradu  Gimnaziju,  Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, odsek profesor geografije. Radila je u osnovnim školama u Čačku, Prijevoru, Zablaću, trenutno predaje u OŠ Preljina u Preljini i OŠ „Sveti Sava“. Od 2014 je angažovana kao predavač i mentor u Regionalnom centru  za talente u Čačku.


    Svetislav Lj. Marković,  profesor, doktor tehničkih nauka, profesor Visoke tehničke škole Čačak,   rođen je  u Ivanjici. Završio je  Mašinski fakultet u Kragujevcu gde je magistrirao i doktorirao.Kao  konstruktor i projektant radio je u zavodima u Kragujevcu i Čačku. Bio je mentor za oko 600 diplomskih i 100 specijalističkih  radova. Objavio je oko 220 naučnih i stručnih  radova i više od 50 iz drugih oblasti, kao i oko 60 publicističkih radova. Kao autor ili koautor potpisuje 42 knjige, među njima i devet monografija.  Priređivač je  tri i saradnik na više od 20 knjiga drugih autora.

 

 

Tehnički je uredio i pripremio za štampu 80 knjiga. Zanimljivo je da njegovo interesovanje ide od čisto tehničkih kao što je knjiga Regeneracija zupčanika, preko monografije  Visoka škola tehničkih strukovnih studija: pedeset godina rada , biografije poznatih Radmilo; ili Akademik Milenko Šušić- život i delo (sa dr Brankom Kovačevićem)  do satiričnih priča nagrađenih na konkursima Nušićijade 2011, 2012 i 2014, do  poziva košarkaškog sudije i sportskog radnika.

Nema komentara.

Ostavi komentar

Vremenska prognoza